РЕАКЦИЈА МИНИСТАРСТВА ОДБРАНЕ НА ПРОТЕСТЕ: "Србија има председника који не скреће поглед са проблема, већ их решава у сарадњи са народом"

Изјаву потпредседника Владе и министра одбране др Небојше Стефановића преносимо у целости:

- Ко данас није за заштиту животне средине, ко је тај у целом свету који ће рећи да му се не свиђају чисте реке, плодно земљиште и здрава храна? Ко су ти људи који неће рећи да желе свеж и чист ваздух за своју децу, који ће рећи да не желе здраву планету? Наравно, да сви то желимо.

Али јесмо ли ми суштински такви? Да ли смо ми народ који уредно сортира своје ђубре, који одваја стаклене флаше од пластике, да ли смо одустали од пластичних кеса у супермаркетима, да ли никада не избацимо смеће из аутомобила? Да ли смо се решили депонија које нам није направио нико од комшија, него баш ми у насељима у којима живимо, да ли смо престали да ложимо пећи и грејемо се на лож-уље, да ли смо баш тако озбиљни и одговорни према рекама у којима се дају неретко наћи и веш-машине и други отпад, да ли смо довољно одговорни према животној средини?
Мислим да као народ, као грађани ове земље, прво морамо да пођемо од себе, да погледамо да ли сами довољно чинимо. Мудрост да нам је супер да нам ваздух и вода буде чисти и да нам земља буде здрава, може и дете у првом основне да смисли, али шта је свако од нас учинио да то тако и буде, свакако је друга ствар. Као један државник, Александар Вучић је јуче отишао да разговара у тешком тренутку са људима у Лозници. И колико сам могао да видим из њихових питања, они су пре свега забринути и уплашени јер не знају довољно о томе шта се дешава у вези са наводним ископавањем литијума. Друго, тражили су помоћ председника око свакодневних проблема, које су опет, пре председника, морали решити и локална самоуправа и многи други.

И оно што јесте важно у целој причи око литијума, "Рио Тинта" и загађења животне средине, јесте да погледамо истини у очи. Најпре, чињеница је да „Рио Тинто“ није почео никаква ископавања, затим чињеница је и да загађење, које тренутно осећамо, постоји и у другим земљама света и уз то нам га није направио нико други, већ ми сами. И треће оно није од јуче, да будемо искрени слично је, као што је било и у претходних 20 година. Осим што данас, управо захваљујући том Александру Вучићу и Влади, имамо јачу економију, веће плате и више простора у медијима да дискутујемо и о темама каква је заштита животне средине, јер се не боримо за голо преживљавање као у време претходног режима. 

Нажалост, опозиционе странке из управо тих времена данас покушавају да злоупотребе и овакву врсту еколошког активизма и свакога ко се огласи на тему екологије. Баш као што сам рекао и на почетку, не постоји нико ко не жели здраву средину за своју децу. Али то не значи да сте или за екологију или економију, јер су Србији и њеном народу потребне обе.

Уколико не јачамо економију, не отварамо радна места, обезбеђујемо плате и пензије, ко ће сутра обрађивати ту плодну земљу и шта ће нашу децу мотивисати да се не иселе. Јасно је да је важно да постигнемо баланс, баш као што су то урадиле једна Немачка, Француска и друге развијене земље ЕУ – екологија, уз развој економије. 

И не желим, наравно, да будем лицемер који ће да каже да постоји индустрија, која незагађује, наравно да загађује, зато је и потребан озбиљан рад државе на екологији. Морам да кажем да Министарство за заштиту животне средине данас озбиљно ради свој посао и труди се да кроз пројекте широм земље реши и питање депонија и других великих загађивача, све оно што претходни режим није радио.  

Не желим, наравно, да кажем ни да је све идеално, али исто тако ни да ћутим док разни Ђиласи, Маринике, и Јеремићи говоре само против своје земље, иако су до јуче били на власти и тада нису урадили ништа за њу. Мада ни то није важно, јер то говори довољно о њима, зато и покушавају да злоупотребе све не би ли стекли неки политички поен.

Србија данас има и председника и Владу, који не скрећу поглед са проблема, већ их решавају и то у сарадњи са народом и управо то сте могли да видите и у разговору Александра Вучића са народом у Недељицама код Лознице, као и на сваком другом месту.