Зашто је 16. јануар важан датум за Србију?
Референдум на којем ће бирачи одлучивати о промени Устава у делу који се односи на правосуђе, расписан је за 16. јануар 2022. године.
Одлука о расписивању референдума је донесена после седнице парламента на којој су посланици изгласали су Предлог Акта о промени Устава Србије, Предлог Уставног закона за спровођење тог Акта и Предлог одлуке о расписивању референдума ради потврђивања Акта о промени Устава чије усвајање омогућава промене Устава у делу који се тиче правосуђа.
ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА РАДА МИНИСТАРСТВА ЗА БРИГУ О СЕЛУ! КРКОБАБИЋ: Неопходна је нова територијална организација Србије
ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА РАДА МИНИСТАРСТВА ЗА БРИГУ О СЕЛУ! КРКОБАБИЋ: Неопходна је нова територијална организација Србије
ОБИЛАЗАК ВАЗДУХОПЛОВНОГ ЗАВОДА "МОМА СТАНОЈЛОВИЋ" Треће повећање плата за припаднике Војске (ФОТО)
ОБИЛАЗАК ВАЗДУХОПЛОВНОГ ЗАВОДА "МОМА СТАНОЈЛОВИЋ" Треће повећање плата за припаднике Војске (ФОТО)
ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ НАЈАВИО ВЕЛИКИ ПЛАН ЗА БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ: Овај део земље ће бити непрепознатљив
ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ НАЈАВИО ВЕЛИКИ ПЛАН ЗА БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ: Овај део земље ће бити непрепознатљив
ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА РАДА МИНИСТАРСТВА ЗА БРИГУ О СЕЛУ! КРКОБАБИЋ: Неопходна је нова територијална организација Србије
ОБИЛАЗАК ВАЗДУХОПЛОВНОГ ЗАВОДА "МОМА СТАНОЈЛОВИЋ" Треће повећање плата за припаднике Војске (ФОТО)
ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ НАЈАВИО ВЕЛИКИ ПЛАН ЗА БУДУЋНОСТ СРБИЈЕ: Овај део земље ће бити непрепознатљив
Расписивању референдума претходиле су измене Закона о референдуму 25. новембра, када је укинут цензус, односно правило да је неопходно да 50 одсто уписаних бирача изађе на гласање.
Референдум се спроводи, а народна иницијатива остварује у складу са правним поретком Републике Србије. Приликом спровођења референдума и остваривања народне иницијативе поштују се Уставом зајемчена људска права и слободе, а нарочито слобода мишљења и изражавања, слобода медија, слобода кретања, слобода окупљања, слобода удруживања и право на обавештеност. Право изјашњавања на референдуму и право учешћа у народној иницијативи имају грађани који, у складу са прописима о изборима, имају бирачко право и пребивалиште, односно боравиште за интерно расељена лица, на територији за коју се расписује референдум, и уписани су у бирачки списак. Грађани се слободно изјашњавају на референдуму и слободно опредељују о свом учешћу у народној иницијативи.
Сада ће бити довољна већина укупног броја грађана који буду изашли на гласање како би референдум био успешан, стога се позивају сви грађани Републике Србије да изађу и гласају за измену Закона о референдуму.
За шта грађани гласају на референдуму?
Грађани се на референдуму изјашњавају искључиво о одредбама које се односе на правосуђе, избор судија и тужилаца. То су једине одредбе у Акту о промени Устава, док друге одредбе Устава нису предмет референдума.
- Променом Устава предвиђено је укидање првог избора судија на три године. Судијска функција је стална и траје од избора за судију док судија не наврши радни век.
- Судије више неће бирати Народна скупштина Републике Србије, већ Високи савет судства. Ово тело чини 11 чланова: шест судија које бирају судије, четири истакнута правника које бира Народна скупштина и председник Врховног суда. Представници извршне и законодавне власти више не учествују у избору судија.
- Функцију јавног тужилаштва врше Врховни јавни тужилац, главни јавни тужиоци и јавни тужиоци. Главни јавни тужиоци вршиће функцију садашњих јавних тужилаца, а јавни тужиоци вршиће функцију садашњих заменика јавних тужилаца.
- Главне јавне тужиоце и јавне тужиоце више неће бирати Народна скупштина Републике Србије, већ Високи савет тужилаштва који чини 11 чланова: пет јавних тужилаца које бирају главни јавни тужиоци и јавни тужиоци, четири истакнута правника које бира Народна скупштина, Врховни јавни тужилац и министар надлежан за правосуђе.
- Циљ доношења Акта о промени Устава Републике Србије јесте да се обезбеди боља заштита права грађана, брже и ефикасније судство, већа независност и одговорност судства, већа самосталност и одговорност јавног тужилаштва, и јачање владавине права.
- Грађани се на референдуму изјашњавају искључиво о одредбама које се односе на правосуђе, избор судија и тужилаца. Сви остали чланови Устава, као и преамбула, нису предмет изјашњавања и оне остају непромењене.
Због чега сада Србија мења Устав?
Процес тзв. скрининга, односно провере припремљености државе кандидата за чланство у ЕУ, показао је још 2014. године да је правосуђе на удару притисака, посебно законодавне и извршне власти. Усвојен је Акциони план за Поглавље 23 (Правосуђе и основна права). Чак из саме Владе, у предлогу за промену Устава, признају да постоје проблеми код одредаба које нормирају судове и јавна тужилаштва, као што су несистематичност и недоследност.
Измене су потребне ради побољшања приступа правди грађана, без обзира на договоре у процесу приступања ЕУ.
