Ручак који је ушао у историју: Ево како је велики српски владар постао ковач судбине Параћинаца!

Први пут помиње се 1375. године. Документ у ком је тада назначено његово постојање била је повеља кнеза Лазара. Ипак, верује се да није једини, те да је током 14. века поменут и у повељи монахиње Евгеније. Већ тада ословљен је именом најближим данашњем, озваниченим хатишерифом из 1830. године.

На само 45 минута од Београда: Ово место је рај за риболовце!

Упркос вишевековном ропству под Турцима, историја га није брисала са мапе.

- Параћин је настао као тржница, место окупљања на којој људи размењују робу, чиме је почело насељавање и ширење града. Човек по имену Паракин који је прелазио бродом, а по коме је општина названа, испуњавао је потребе оних који су прелазили на другу страну реке, да би пренели робу и управо је разменили – наводи Дарко Радојковић из Туристичке организације Параћин.

Иако је ово прва легенда која се везује за општину која, према подацима са званичне интернет презентације, на 541,7 квадратних километара збира 33 насеља и у њима 58.301 становника, наравно, није последња.

Знате ли причу о Џигеранима?

Попут много других места у Србији, ни становници Параћина нису поштеђени надимака. Онај универзални на који ће се (ваљда) одазвати сваки Параћинац јесте – Џигеран. А о томе како је ова пошалица ушла у општу употребу постоје две легенде.

- Једна каже да је први воз који је прошао кроз Србију ударио ћурана у Јагодини, да су му црева остала у Ћуприји, а џигерица у Параћину. То је она неславна варијанта – приповеда Радојковић додајући да Јагодинце називају Ћуричанима, а Ћупричане Цревајцима.

Војвођански РОБИН ХУД: Београд му је дао МОЋ, а славе га и ХРИШЋАНИ и КОМУНИСТИ

Друга - њему дража - верзија дотиче се славне српске династије Обреновића.

- Када је краљ Милан први пут дошао у Параћин, људи су размишљали како да га угосте. Обично се за краља свуда спремало најлепше парче меса. Параћинци су хтели да буду другачији, па су му спремили џигерицу. Онда ју је он пробао и запитао: „Џигерице, ти ли си месо, Параћинци, ви ли сте људи?“.

Веза са Карађорђевићима

Одбрамбена линија од Турака који су долазили са југа када је кренула чувена битка код Иванковца био је параћински локалитет, именом везан за прву српску династију која је подигла Србе на дахије - Карађорђево брдо. Историјски догађај од заборава чува један споменик, али и прича.

Језиви злочини усташа и данас се препричавају у овом лепом граду

- Ту је био неки чувени Стево писар, Карађорђев писар, који је увече, пред напад Турака, у припитом стању, питао да ли сме да испали и он једно ђуле, јер то никад није урадио. Добивши дозволу, Хафиз-пашу је погодио тако да је већ до Истанбула преминуо и тиме је практично окончао борбу која је се касније десила нешто јужније, ка Ћуприји – напомиње Радојковић истичући да постоји план општине да се на том месту унапреди туристичка понуда.

На раскршћу путева

Како је наведено на сајту Туристичке организације, општина Параћин се налази у централном делу Србије и захвата део богатог и плодног средњег Поморавља. Територија општине се спушта од Кучајских планина са истока према Великој Морави на западу, испресецана токовима река Црнице и Грзе, која је од пре две године постала природно добро, под управом туристичке организације.

Ова општина удаљена је од престонице Србије 156 километара ауто-путем Београд – Ниш који се, речима Дарка Радојковића, налази на два километра од града. Према истоку је пут за Зајачар, а на западу према Краљеву и Чачку. Стога, не чуди што су туда прошле војске освајача – Келта, Авара, Римљана, Крсташа, наравно, Турака и Немаца – и оставиле трага у историји овог места.

Као и у укупној српској историји стуб културе и очувања идентитета била је вера. Тако су још из средњевековног периода Манастир свете Петке у Извору и Манастир покрова свете Богородице у Лешју оно чиме се Параћинци посебно поносе.