Сандра је била на ивици смрти, а сада осваја планинске врхове: Ова храбра девојка је пример да су чуда могућа

На рођењу је Сандри Живковић постављена дијагноза тешког обољења плућа, цистична фиброза, због чега је била у коми, а прогнозе лекара су биле да се неће пробудити. Међутим, Сандра је добила нови орган, и од тада живи живот пуним плућима, успешно освајајући планинске врхове.

Само ви не вакцинишите децу: Стручњак упозорио на ширење епидемије малих богиња у ЦЕЛОЈ СРБИЈИ

Оглас који је ШОКИРАО Србију: Продајем бубрег да прехраним породицу

Ова храбра девојка служи као пример да никада не треба одустајати.

- Трансплантацију сам имала 23. септембра 2013. године, тако да сам недавно прославила свој "четврти рођендан", баш на планинарском успону који већ четири године организујем у част свог донора. Колико год да причам о томе, један део мене ни данас није свестан да сам уопште имала трансплантацију и да у себи имам орган неке друге особе. Не знам ко ми је донор, у Аустрији где ми је трансплантација урађена, ти подаци су тајни - каже Сандра Живковић која је "продисала" новим плућима пре четири године.

Сандра до недавно није могла да пређе ни један степеник без вештачког кисеоника, а њени родитељи никада нису губили наду да ће она једног дана бити здрава девојка.

- Особе са цистичном фиброзом успевају да живе нормално док болест не узме маха и онда то више и није живот. Мени се то десило у 21. години. Пијемо лекове, инхалирамо се, али успевамо да радимо све што и остали, и да, мало отежано, завршавамо свакодневне обавезе - прича Сандра.

Ова храбра девојка је сама тражила од лекара да је ставе на листу за трансплатацију.

- Читавог живота сам била активна, одувек сам морала нешто да радим, ван школе, ван факултета. Да ли је то било тренирање неког спорта, учествовање у еколошкој акцији, чланство у удружењу, није ни битно, само да сам у покрету. И онда је дошао период погоршања болести, крајем 2012. године, када сам саопштила својим лекарима да више не живим и функционишем нормално и да ме, уколико постоји шанса, ставе на списак за трансплантацију - прича Сандра.

Тај тренутак је за њу представљао прекретницу. Схватила је шта је чека, а за тај сценарио није била спремна.

- Никада нисте спремни за то, иако знате да ће вам се једном десити. А, надала сам се да ће то бити много касније у животу. Хоћу да потрчим за аутобусом, али не могу, хоћу да идем на факултет и пратим сва предавања и вежбе, али не могу да испратим све. Носила сам инхалатор на батерије и када је загустило ишла код другарице која је живела у близини да се инхалирам - каже Сандра.

Кашаљ је бивао све тежи и тежи.

- Пре него што кренем уз степенице морам да се искашљем, а тај кашаљ траје пет минута, останете без даха, имате утисак да ће вам плућа експлодирати, а онда правите паузу између спратова као да се пењете на Монт Еверест, изласци преко дана су се свели на минимум. Најбитније, упознате љубав свог живота, и не можете ни у томе да уживате, јер знате да ћете можда ускоро умрети. То је јако тешко - присећа се Сандра.

У то време је почела да користи концентратор кисеоника код куће, прво само преко ноћи, онда и преко дана. На крају је завршила у болници јер више није могла да дише. Ту је остала два месеца, све до одласка у Беч и трансплантације.

- То ми је уједно била и најдужа хоспитализација, која ме практично довела до умирања. Лекари су ме ставили у кому из које се ни једна особа са цистичном фиброзом не извуче. Када су ме пребацили на интензивну негу, нико није веровао да ћу се извући, јер је трансплантација 2013. године била недостижна, а шта год урадили не би помогло да преживим - присећа се Сандра.

До људи који су јој помогли да дође до нових плућа дошла је захваљујући својим родитељима, који се нису помирили са чињеницом да ће им дете умрети. Отишли су у Беч са намером да јој дају део својих плућа.

- Када је, међутим, постало извесно да ћу ипак доспети у Беч, захваљујући дивним људима који су учинили све напоре да тамо стигнем, лекари су схватили да су чуда ипак могућа и дали све од себе да ме одрже у животу док не стигнем тамо - објашњава Сандра.

Срећом по Сандру, дан пре операције појавила су се плућа која су јој одговарала по свим параметрима, а која су била намењена девојци из Аустрије. Како је Сандра била у коми и сваког тренутка је могла да умре, лекари су одлучили да плућа дају њој.

- Џаба некоме орган, ако се не поклапа величина, типизација ткива, крвна група и бројне друге ствари. Није то цвеће па да га пресадите из једне саксије у другу - каже Сандра.

За ову храбру девојку највећи хероји су људи који потпишу донорске картице.

- Они су урадили највећу ствар коју свако од нас може да уради током свог живота, а не кошта ништа. Нека буду поносни на себе. У сваком случају, тело преминуле особе ће иструлити, па је боље паметније га искористити, да се неко спаси патње и живи нормалан живот - истиче Сандра.