Шефица преговарачког тима за приступање Србије ЕУ: Још четири поглавља у првој половини 2018. године

Србија ће у првој половини 2018. моћи да отвори најмање четири поглавља у преговорима са ЕУ, док за остала чека "зелено светло" од Европске комисије, изјавила је данас шефица преговарачког тима за приступање Србије ЕУ Тања Мишчевић и најавила да ће се у Бриселу ускоро наћи поглавље које се односи на статистику. 

На констатацију да је председник Европске комисије Жан Клод Јунер рекао да би Србија, до 2025. године, могла да постане чланица ЕУ, што према упућенима значи да би до 2023. морала да затвори сва поглавља, те питања да ли је то могуће са обзиром да је Србија до сада отворила 12 од 35 поглавља, Мишчевић оцењује да је прорачун тачан. 

- С тим што је Јункер дао то као оквир. Морамо бити врло пажљиви, јер државе чланице нису баш сувише одушевљене том годином. Ми гурамо да имамо годину јер морамо имати некакав временски оквир да бисмо могли да се организујемо за то, да бисмо знали шта заиста и практично можемо урадити наредне године, и у годинама иза - рекла је Мишчевић за РТС. 

Она је нагласила да је то технички могуће, напомињући да Србија завршава још једно поглавље које ће се "врло брзо наћи у Бриселу".

- То је поглавље које се односи на статистику, тако да ћемо већ у првој половини године моћи отворити најмање четири, а за сва остала чекамо зелена светла од Комисије - рекла је Мишчевић.

Мишчевић, ипак, није "превише задовољна" бројем отворених поглавља у 2017. години јер, како је објаснила, постоје још три која "стоје у Бриселу" и која су могла бити предмет разговора држава чланица.

Сат откуцава: Зашто ће преговори око Брегзита ПОСТАТИ ТЕЖИ?

На питање да прокоментарише то што би, када је реч о поглављима 23 и 24, Србија наредне године требало да промени Устав, донесе сет правосудних закона, при чему је чека и ревизија акционих планова, док је министарка за евроинтеграције рекла да је Србија била преамбициозна у постављеним циљевима, Мишчевић каже да је "од свега тога тачно све". 

- Када је први пут рађен акциони план за поглавља 23 и 24, радили смо га 2015. године у другачијим условима, у условима у којима смо се први пут бавили тако свеобухватним планом, у коме су учествовале 64 институције када је реч о поглављу 23. Наравно да су ентузијазам и амбиција увек јако добри, али сада смо видели да у неким сегментима не можемо бити тако брзи, као што смо планирали те 2015 -  оценила је Мишчевић.

Како је прецизирала, реч је о сегментима који се, пре свега, односе на реформу правосуђа.

Јоханес Хан поручио: 2018. година је КЉУЧНА у процесу приступања Западног Балкана Европској унији!

- Ту долазимо до измене решења која нуди Устав Републике Србије из 2006. године, којима се гарантује независност носилаца правосудне функције. Ради се на измени устава, на прављању предлога уставних амандмана, који ће већ током јануара бити представљени грађанском друштву, цивилном друштву у Србији - најавила је Мишчевић.

Говорећи о томе што се још чека скрининг за поглавље 31, које се између осталог бави спољном политиком, те да ли је то зато што се чека увођење санкција Русији, Мишчевић је подсетила да је обавеза Србије прогресивно усаглашавање са спољнополитичким ставовима ЕУ до момента чланства.

- Тек кад сте чланица морате у потпуности пратити спољнополитичке ставове ЕУ, посебно кад је реч о принудним мерама, другим речима санкцијама. Нити имамо такву обавезу, имамо позив да им се прикључујемо у тим спољнополитичким ставовима - рекла је Мишчевић. 

Она је нагласила да Србија не може трпети притиске због тога, јер то није правна обавеза.

- Можете имати притиске појединих држава чланица, јер оне могу имати различите ставове, али зашто још нема извештаја са скрининга и зашто још нисмо завршили тај процес скрининга, то је питање за државе цланице - рекла је Мишчевић.

Савет ЕУ о приступању Србије: Процес да напредује и у првој половини 2018.

Указала је да се завршава председавање Естоније, која проширење ЕУ није имала као приоритет, али се, оценила је, јесте потрудила око Србије и имала "јако позитиван став".

- Са 2018. почиње балкански тренд председавања - Бугарска, Аустрија, догодине, онда Румунија, па 2020. Хрватска, те Немачка, која није балканска земља, али је јако важна као држава заинтересована за регион - поручила је Мишчевић.