Симбол бола српског народа: Споменик "Четиристотине" у част 400 убијених регрута је миниран и срушен! (ВИДЕО)
Недалеко од Охрида, покрај пута који води у манастир светог Наума, у близини села Рамне и Биљаниних извора, Момир Коруновић је 1925. године пројектовао и подигао велики четвороугаони обелиск, од белог мермера са Плетвара – Споменик "Четиристотине".
Обелиск је био уочљив још из даљине, падао је у очи својом висином и складним обликом.
ЛАЗАНСКИ ОСУО ПАЉБУ: 1999. године НАТО је погазио своју дефиницију одбрамбене коалиције и напао земљу са којом није у рату
СРПСКИ ЈУНАК СА КОШАРА: Тешко рањен, забранио саборцима да га извуку и ОТИШАО НА ВЕЧНУ СТРАЖУ!
"Срби су људи ПУНИ НАДЕ, а Србија има ВЕЛИКИ ПОТЕНЦИЈАЛ ЗА МИР": Гандијева унука стигла у престоницу
Тај тужни споменик наручио је тадашњи охридски епископ Николај, а требало је да подсећа на мученичку смрт четиристо младих регрута које су изболи и поклали Бугари, код села Рамне 1915. године. При врху споменика у овалном удубљењу био је утиснут рељеф двоглавог орла, на коме су биле само две речи "Четиристотине – 1915", а на десној страни "Изгинулим 1915. у селу Рамне". Бугари су уништили овај споменик 1941. године.
Обелиск у Рамни је други реализовани Коруновићев пројекат спомен-обележја. Имао је подножје и стабло. Његова монолитна маса сасвим је одговарала схватању функције таквих споменика у том времену. Својим свечаним формама овај меморијал подсећа на капелу или на надгробни споменик; одражава неми патос трагедије невиних. Више је симбол бола него симбол епике.
То није објекат спектакуларног, експресионистичког геста. У њему је Коруновић изразио, ако се тако може рећи, једно уздржано романтичарско осећање. Коруновић је, извесно, тежио да га сједини са тлом и природним амбијентом.
"СРБИЈУ ИМА КО ДА БРАНИ!" Лазански објаснио ко ће спасити нашу земљу ако затреба (ВИДЕО)
ДАНАС ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ХРИШЋАНСКИХ ПРАЗНИКА! Обавезно испоштујте ОВО, да би вас срећа пратила читаве године!
Колико је у томе успео тешко је судити јер споменик одавно не постоји. Од њега су остали само темељи будући да су га Бугари минирали на самом почетку Другог светског рата.
