Како је Комисија за заштиту конкуренције признала Косово као независну државу
Комисија за заштиту конкуренције (КЗК) у решењу које је донела против ЕПС Дистрибуције као релевантно географско подручје посматрала је Републику Србију без АП Косова и Метохије. На тај начин КЗК непосредно је признала Косово као независну државу, одвојивши на овај начин КиМ од Србије
Наиме, у решењу против ЕПС Дистрибуције које је Комисија за заштиту конкуренције донела, као релевантно географско подручје посматрала је територију Србије без Аутономне покрајине Косова и Метохије.
♦ Дрецун: И Комисија мора да поштује Устав Републике Србије
Председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун на питање да ли независна тела државе Србије треба да поштују Устав Србије и да Косово и Метохију посматрају као саставни део Србије каже:
- Несумњиво да морају!
На питање како је онда Комисија за заштиту конкуренције, која је независно тело државе Србије, могла тако нешто да уради, каже да је то питање које треба поставити искључиво њима и на које они морају да дају одговор.
Уз ову тврдњу додали су и парадоксални став према коме "чак и да се нека друга друштва баве дистрибуцијом електричне енергије на територији АП Косова и Метохије, не могу бити конкуренти ЕПС Дистрибуције на релевантном тржишту, из разлога што ниједно друго друштво, осим ЕПС Дистрибуције, не сме да дистрибуира електричну енергију на тржишту Републике Србије без АП Косова и Метохије због непоседовање лиценце".
Овим се ствара додатне конфузија, јер испада да је Комисија одредила релевантно географско тржиште искључујући АП Косово и Метохију из састава Србије, само како би добила тржиште на којем је ЕПС Дистрибуција једини оператор дистрибутивног система, а све како би донела одлуку да је ЕПС Дистрибуција злоупотребила доминантан положај на тржишту.
Пресудом Врховног и Управног суда поништена је прва одлука КЗК против ЕПС Дистрибуције и цео случај враћен на поступак Комисији којој је наложено да детаљно спроведе поновни поступак.
Међутим, КЗК опет доноси одлуку по којој АП Косово и Метохију посматра као независну државу, позивајући се овај пут на извештај Агенције за енергетику Републике Србије (АЕРС) за 2015. и 2016, а који каже да се делатност дистрибуције електричне енергије одвија на територији Републике Србије без Аутономне покрајине Косова и Метохије.
Овде се поставља питање да ли је и АЕРС повредио Устав Републике Србије јер је у свом извештају о раду одвојио територију АП Косова и Метохије. Ипак, из АЕРС-а се без обзира на ту чињеницу правдају како АП Косово и Метохију третирају у складу са Уставом, законима РС и споразумима о њеном статусу.
Међутим, Комисија за заштиту конкуренције није желела да одговори на наше питање због чега су АП Косово и Метохију одвојили од Србије.
► Погледајте питања на које смо поставили КЗК, а на које они нису имали одговор:
Приликом вашег разматрања случаја везаног за ЕПС Дистрибуцију за релевантно географско подручје сте узели Србију без Аутономне покрајине Косова и Метохије.
Откад је Косово и Метохија постала независна држава? Да ли је ваш став да је Косово и Метохија независна држава? Због чега КиМ за Комисију није део територије Републике Србије с обзиром на то да сте ви државно тело, а наша држава није признала Косово и Метохију као независну територију? Који члан Савета Комисије је одговоран за овакав пропуст?
Дакле, конкретан одговор на наша питања нисмо добили, али је КЗК покушала да се опере речима:
- Посебно напомињемо да дефиниција релевантног географског тржишта није повезана са питањем статуса АП КиМ, нити територијалним уређењем Републике Србије. Она зависи од низа околности, махом економских, те се често дешава да дефинисано релевантно тржиште буде шире или уже од територије Републике Србије (као нпр. територија Града Београда, Западна Србија, аеродромски пар Београд-Рим и друго) - навели су из КЗК.
Подсетимо, Комисија за заштиту конкуренције први пут покреће поступак испитивања повреде конкуренције против ЕПС Дистрибуције 2016. године, да би у експресном поступку, за само пет месеци, донела решење да се ЕПС Дистрибуција казни са 330 милиона динара.
ЕПС Дистрибуција након тога улаже жалбу Врховном касационом и Управном суду. Управни суд је после поновног одлучивања донео пресуду којом је у целости поништио решење Комисије и донео одлуку да се ЕПС Дистрибуцији врати свих 330 милиона динара, али и 35 милиона затезне камате. Управни суд је, такође, Комисији вратио на поновни поступак предмет везан за ЕПС Дистрибуцију.
С обзиром на то да је суд пресудио у корист ЕПС Дистрибуције, због решења које је донела Комисија за заштиту конкуренције, оштећени су само грађани Србије, јер ће из њихових џепова морати да се плати затезна камата од 35 милиона динара. Дакле, због несмотрене одлуке Комисије и намере да се казни једно државно предузеће, по сваку цену и без довољно доказа, што је потврђено и на суду, нанета је директна штета пореским обвезницима Републике Србије који то сад морају да плате. Поред тога што су грађани Србије оштећени због њихове неодговорне одлуке, и поред решења које је донела против државног предузећа, Комисија за заштиту конкуренције решила је и да Косово призна као независну државу.
Управни суд је у пресуди, укинуо решење КЗК против ЕПС Дистрибуције и вратио предмет на поновно поступање. Комисија је била у законској обавези да се придржава свега што јој је наложио суд. Међутим, Комисија за заштиту конкуренције, на челу са Милојем Обрадовићем, решила је да не поштује законе наше државе, као ни одлуку највишег судског тела Републике Србије, па нису предузели ниједну процесну радњу коју им је Управни суд наложио у поновном поступку против ЕПС Дистрибуције. Интересантно је да само дан пре састанка са Европском комисијом, КЗК доноси ново решење којим кажњава ЕПС Дистрибуцију са 412 милиона динара, иако законски није смела да донесе решење којим је нова казна већа од претходне чиме је повредила опште процесно начело реформатио ин пеиус.
