СКАНДАЛ на крају процеса: ШЕШЕЉ НИЈЕ МОГАО БИТИ ОСУЂЕН!
Правно невероватан крај кафкијанског суђења
После 15 година дугог маратонског процеса, Механизам у Хагу данас је на неславан начин завршио поступак против Војислава Шешеља, осудивши га на 10 година затвора због "злочина против човечности", иако је првостепено био ослобођен по свим тачкама оптужнице.
Прочитајте и:
Војислав Шешељ је у Хашки трибунал отишао добровољно 24. фебруара 2003. године и у притвору је провео скоро 12 година! Само подизање оптужнице било је из политичких разлога, те је процес од старта био противправан, а то је лично признала Карла Дел Понте, наводећи да је Зоран Ђинђић тражио од ње да оптужи Шешеља. Ниједно судско веће није узело у обзир ово признаје бившег главног тужиоца.
На почетак процеса Шешељ је чекао скоро 5 година. За то време, морао је штрајком глађу од 27 дана да се бори за своје право да се сам брани и због покушаја кршења тог његовог права, његов живот је био озбиљно угрожен.
Имајући у виду дужину процеса, Шешељу је већ пре почетка суђења било прекршено право на суђење у разумном року. Такође, тужилаштво није желело да му доставја документе на српском језику и на папиру, а тужилаштво је било и одговорно због пренатрпаности предмета непотребним документима.
ШЕШЕЉ О ПРЕСУДИ: 12 година их је**м, а и даље ме желе!
Жалбено веће Теодора Мерона (коме је Шешељ посветио књигу "Геноцидни израелски дипломата Теодор Мерон") није желело уопште да разматра Шешељев приговор на суђење у разумном року.
Жалбено веће је закључило да је Шешељ "крив за подстицање депортације и прогон Хрвата из Хртковаца у Војводини".
Прво, треба узети обзир да ратног сукоба у Војводини уопште није било, да се Шешељ залагао за правно дозвољену реторзију и да ниједан Хрват није страдао у Војводини за време грађанског рата у СФРЈ.
У својој књизи "Афера Хртковци и усташка курва Наташа Кандић", Шешељ је навео изјаве сведока којима је доказао да су Хрвати у размени кућа са прогоњеним Србима увек боље пролазили, да су имали могућност да више пута "меркају" најбоље куће Срба из Крајине, да би потом одлазили тамо, остављајући им своје страћаре у Хртковцима, мењајући имовину. Толико о "присилном премештању и протеривању" Хрвата из Војводине.
Да иронија буда још већа, Шешељу је пресуду донео Теодор Мерон, који је ослободио Готовину и Маркача за протеривања Срба из Републике Српске Крајине! Меронова идеја, који доследно спроводи идеологију према Србима његових западних ментора, јесте да протеривање стотина хиљада Срба из РСК од стране хрватских јединица није злочин, али да је злочин законски дозвољена реторзија становништа и Шешељев говор којим се залагао за то.
То што није било систематског напада на Хрвате у Војводини, Мерон је у пресуди прокоментарисао као "небитно".
Међутим, Мерону је такође било небитно и што се тужилаштво служило лажима у оптужници, па је Шешеља клеватало да је на том митингу у Хртковцима изјавио да "сву децу из мешовитих бракова треба побити".
Сведоци из Хртковаца, Хрвати, више пута су у току поступка били ухваћени у директној лажи од стране проф. др Војислава Шешеља, међутим, жалбено веће о томе није говорило приликом изрицања пресуде (пример су сведоци Катица Паулић и сведок Фрањо Барићевић.
Барићевић је протеривање Срба из РСК од стране Хрвата прокоментарисао као заверу против Хрвата у Војводини, а приликом сведочења, Барићевић се знојио и губио. Он је слагао на сведочењу да је Шешељ изјавио да треба побити "сву децу из мешовитих бракова", али против Барићевића никада није покренут поступак за непоштовање суда због лажног сведочења. Покренут је против Шешеља.
Шешељ је за Спутњик изјавио да је пресуда противправна јер у другом степену није се могла преиначити ослобађајућа пресуда!
- Ова пресуда је противправна, по англосаксонском праву у другом степену није се могла преиначити првостепена пресуда. Могла се само укинути и вратити на поновно суђење - изјавио је Шешељ.
Он је подсетио на још једну шокантну чињеницу, судије које су га осудиле га никада у животу нису виделе.
Скандалозну пресуду донели су: Теодор Мерон(ослободилац Готовине и Маркача, оптуживан унутар суда за сарадњу са америчким службама), Ли Мутога (судија из "правно развијене" Кеније), Флоренс Рита Ареј (из, по праву чувеног, Камеруна), Бен Емерсон (бивши бранилац Рамуша Харадинаја) и и Иво Нелсон де Каирес Батиста Роса.
Хашки трибунал, нелегалан од свог оснивања, завршава своју каријеру, другог имена, али истог срамног поступања са намером да прикрије праве кривце за злочине на овим просторима и са намером да сву кривицу за злочине на овим просторима свали на Србе и Србију. Пресуде из Хага биће предмет исмевања и примера како судови не треба да суде, а Шешељев процес ће се водити као најскандалознији процес у историји међународног кривичног права, режиран од стране традиционалних српских непријатеља са запада.
