СЛАТКЕ МУКЕ ВЛАДИКЕ ГРИГОРИЈА: Да ли бити председник Србије, српски патријарх или обоје?
Изјава владике деселдорфско-немачког Григорија да ће се кандидовати за председника Србије, једна је од главних политичких тема у Србији на почетку 2021. године.
Није се "фарба" на интервјуу осушила, а председник у најави се нашао на мети актуелне власти и њене медијске машинерије. Која натенане, из дана у дан, подсећа на све његове грехе. А пречасни владика се у свом досадашњем животу потрудио да их не буде мало.
ЗА ДВЕ НЕДЕЉЕ ИМАЛИ ШЕСТ ОЗБИЉНИХ АКЦИЈА ПОТРАГЕ: Сценарио драме је идентичан, а ове препоруке су ЗЛАТА ВРЕДНЕ
НАЈВАЖНИЈА ДОНАЦИЈА НА КиМ: Меридиан донео најмодерније пумпе у поплављена подручја
МЕСТО ГДЕ ЈЕ "ЗАБРАЊЕНО" ДА СЕ УМРЕ: Око гробница постављене бодљикаве жице, мештани Мале Крушевице очајни (ФОТО)
Опозицији је засметало што га је први напао министар трговине Томислав Момировић. Међутим, то је по мени сасвим природно. Јер обојица су трговци. Момировић води приватну компанију а Григорије се у вођењу својих епархија више понашао као бизнисмен него као свештено лице. Тако је, например, 11. маја 2007. ради узимања кредита код бањалучке Балкан инвестмент банке од 175.000 евра, са роком враћања од 36 месеци и каматом од 10,5 одсто, дао под хипотеку Цркву светог Архангела Гаврила у Требињу (познатију као херцеговачка Грачаница). И гроб Јована Дучића приде.
Занимљиво је да су у прве редове оних који бране и подржавају Григорија нахрупили атеисти, из странака досовске орјентације. Они којима је назадно и опасно све што је верско и национално, који деценијама уназад вриште чим СПЦ зуцне о неком политичком и националном питању, они који су на нож дочекивали сваку "политичку" изјаву патријарха Павла и Иринеја, одједном не само што не виде ништа спорно у томе да се свештено лице нађе на челу секуларне државе, већ тврде да је то богом дано решење.
Наравно, не чине они то зато што су преко ноћи постали верници, што су променили свој однос према СПЦ и што имају посебно добро мишљење о Григорију, већ зато што су поверовали да би он могао да буде тројански коњ уз помоћ којег би они могли да победе Вучића. А ради остварења тог циља већина њих би, после мало куртоазног нећкања, склопила пакт и са ајатолахом а камоли не би са владиком. Рачуница је проста: уз оне који су ионако против Вучића, придобити још коју стотину хиљада верника. Употребом Григорија бираче превести жедне преко воде на сличан начин на који их је Ђинђић превео употребом Војислава Коштунице.
Младен Дурић из Вареша, што је владичино световно име, има право да се у Србији кандидује за шта хоће. Па и за њеног председника. Ако има њено држављанство. Кад је могао муфтија Муамер Зукорлић, што не би могао и владика Григорије. Међутим у начину на који је обелоданио своје политичке амбиције скоро све је спорно. Почев од тога што је то учинио на Бадњи дан. Што је исто као да гром загрми на Светог Саву. Јер се у време божићних празника чак и професионални политичари клону политике и политичких изјава. Посебно ако верују у бога. А владика је, рачунам, међу њима.
С циљем да своју скромну жељу да буде председник државе упакује у што лепше рухо, са ореолом месијанства и верског фатализма, овај црквени великодостојник је своју кандидатуру најавио речима "желим да скупим 30, ако је могуће и 300 људи, између 30 и 60 година, који су спремни да се жртвују за Србију".
Као да се кандидује за вођу Ал Каиде и неке друге исламске терористичке организације чији чланови су бомбаши самоубице а не за политичку функцију у земљи у којој се власт бира на изборима. Или је пречасни владика наумио да Србији приреди још један 5. октобар, још један ватромет? Све са паљењем државног парламента. Па му, као и Вељи Илићу пре две деценије, требају они који су спремни да се жртвују. Да са фантомкама на главама и пушкама у рукама заузимају државне институције.
По којим ли ће их критеријумима бирати? Небеским или овоземаљским? Можда по спремности да се аутомобилом закуцају у мету који владика одреди? Као што се Џо багериста 5. октобра залетео у зграду државне телевизије. И како ће утврдити поузданост и степен те спремности? Кроз исповести или тестирањем? Нешто попут ПЦР тестова на корону.
Чему старосна граница од 30 до 60 година? Шта ће бити ако међу кандидатима да се „жртвују за Србију“ десет најспремнијих буду млађи од 30 година? Хоће ли њима жртвовање бити забрањено или ће им бити дозвољено да главу или памет, зависи на шта је владика тачно циљао кад је говорио о жртвовању, принесу на олтар његове скромне амбиције да води државу?
Некако упоредо са закукуљеним истицањем кандидатуре за председника државе, Григорије је, закукуљено-замумуљено, истакао и кандидатуру за патријарха. Која ће му функција бити милија, за које ће се определити царство? Или има амбицију да их обједини? Било би баш звучно: председник републике Младен Дурић и патријарх српски Григорије Први. Нешто као наследна владарска титула.
Владика је рођен у БиХ. Има држављанство Републике Српске. Тамо је провео цео досадашњи живот. Република Српска је у тежој ситуацији и већој опасности него Србија. Чак изложена свакодневним претњама да буде укинута. Зар онда не би било логично да се владика, заједно са 300 својих великомученика, прво жртвује за Републику Српску?
И Бањалуку спашава од Бакира Изетбеговића, Инцка и Бајдена. Па ако успе онда комотно може да похита у Београд. Да Србију спашава од Вучића. На крилима победника. Или на белом коњу. Као Пеко Дапчевић 20. октобра 1944. године.
А тај редослед потеза у Григоријевој спасилачкој мисији би некако био и више патриотски. Ако је мотив за најављено жртвовање љубав према српском народу. Али ако је у питању одрађивање добијеног задатка, онда владика треба да веже коња где му газде кажу.