"СЛОБИН ПИШТОЉ ЈЕ БИО У СПАВАЋОЈ СОБИ, А ОНДА ЈЕ МИРА..." Бане Ивковић открио шта се стварно десило у вили Мир
Поред кревета био је црни пиштољ. Слобина жена га је у ноћи хапшења изнела из собе, дала ми је знак очима да ћутим, тврди посредник у разговорима између Милошевића и ДОС
Милошевић никада није носио пиштољ нити је хтео да се убије. Пиштољ који је држао у спаваћој соби у ноћи хапшења крадом је узела и сакрила Мирјана Марковић, прича Бранислав Ивковић, тадашњи шеф посланичког клуба Социјалистичке партије Србије, који је посредовао у разговорима између Слободана Милошевића и Чедомира Јовановића.
"ПРЕДСЕДНИЧЕ, ПОСТОЈИ ТАЈНИ ПРОЛАЗ" Милошевићу је нуђено да побегне из "Виле Мир", ово је био његов ОДГОВОР
"КОШТУНИЦА ЈЕ ПОЗВАО БАЈДЕНА И ЗАПЕЧАТИО СЛОБИНУ СУДБИНУ" Чеда открио непознате детаље Милошевићевог хапшења
"ОДВЕЗАО САМ ГА СВОЈИМ КОЛИМА НА ВМА" Јовановић открио до сада непознате детаље у вези са Милошевићем
Каже да нико није сазнао шта се десило с пиштољем из спаваће собе Милошевићевих:
- То је био црни пиштољ. Видео сам Миру како отвара ноћни ормарић и вади оружје. Милошевић и ја смо у том тренутку разговарали испред њихове собе о захтеву Чедомира Јовановића да се почне са преговорима. Мира ми је очима и главом показивала да ћутим. С црним пиштољем је изашла из собе. Где га је однела, коме га је дала, не знам. Знам да то није пиштољ којим је Марија пуцала испред виле "Мир".
Присећајући се дана уочи хапшења, опсаде виле "Мир", у којој је живела тада најмоћнија породица у Србији, Ивковић је открио мало познате детаље о Легијином последњем рапорту бившем председнику државе, о функционерима СПС који су се разбежали и који Милошевићу нису хтели да одговоре на телефонски позив.
Кренимо од почетка, како је све почело?
- У петак око пола пет, док је трајала седница парламента, позвао ме је Милошевић. Рекао је да се дешавају неке чудне ствари испред његове куће. Тамо је било седам џипова и два санитета. Њега је посебно изнервирао долазак тих санитета јер, шта ће они тамо. Нас 37 посланика из СПС изашло је из сале и кренуло ка Дедињу.
У Ужичкој се већ окупио народ...
- Сат, два касније било је око 10-15 људи. Дошла је полиција. Негде око седам, осам увече Слоба ме је позвао да уђем у кућу код њега. Унутра је била Славица Ђукић Дејановић. Имали смо идеју да идемо код Војислава Коштунице, уверени да све што се ради, ради влада Зорана Ђинђића. Наишао је неки момак из Кладова са фићом, он нас је одвезао до Улице Браће Југовића, где је живео Коштуница. Његова супруга ми је рекла да се Воја управо вратио из Париза и да је у Палати федерације. Одмах смо кренули тамо, испред зграде нас је сачекао Раде Булатовић, одвео нас до Коштунице. Воја заиста није знао шта се дешавало, мислим да је наменски послат у Париз да би био искључен из целе приче. Пред нама је звао начелника Генералштаба Небојшу Павковића. Воја је потом рекао да ће учинити све да се ситуација смири. Тврд је био при ставу да, према Уставу Србије, ниједан грађанин Србије не може бити испоручен међународном суду.
- Назвао сам Милошевића, питам: "Председниче, где сте?" Он одговара да је у вили "Мир". Одлазим тамо, дајем телефон Милошевићу да се чује с новинарима којима изговара ону чувену реченицу: "Ево ме код куће, с друговима пијем кафицу..."
- Око два сата по поноћи су кренули. Не знам која је то полиција била, али су били изузетно обучени. Држали су палице увис, али су зато имали шиљке на цокулама. Убили су нас по ногама. Одгурали су нас од капије да би Легија са својима могао да приђе. Дошло је до обрачуна, ми смо се разбежали, отишли смо у Јубмес банку, где је тада било седиште СПС, тамо су били Влајко Стојиљковић, Драган Томић...
У том моменту ме зове човек који је на предњој капији испред виле. Каже: "Бане, нас је десетак, полиција надире." Пита шта да раде. Кажем му: "Склањајте се, ви сте нечији синови, не вреди да гинете, пропала је ствар."
Ту сад наступа Чедомир Јовановић?
- Држали су ме на мерама и преко Државне безбедности у тај телефонски разговор се укључује Јовановић. Каже: "Професоре, видим да си разуман човек, ајде да покушамо да урадимо нешто да избегнемо крвопролиће." Састали смо се око пола пет на Топчидерској звезди. Каже: "Има будала које траже да се упадне унутра, биће кланица." Оно што је серија "Породица" успела јесте да дочара хаотично стање. Микрон нас је делио од крвопролића које би било црна мрља у историји.
Враћате се у Ужичку. Обезбеђења вас није пустило да уђете. Слобине наоружане присталице нису хтеле да пусте ни вас?
- Пронела се вест да ће Милошевића отети и спровести га до хеликоптера. Некако су пристали да ме пусте да прођем кроз прозорче портирнице. Улазим у вилу, кажу ми да су Слоба и Мира на спрату. Мира излази из собе, каже Слоба спава, неће да га буди. То је субота, пола шест, шест ујутру. Човек је од умора легао да спава. Ускоро и он излази из собе. Ту су биле неке столице, сели смо да разговарамо о Јовановићевом захтеву да почну преговори. Док смо разговарали, гледао сам Миру, која из њихове спаваће собе крадом износи црни пиштољ, знала је да ће се пуштати приче о том пиштољу. Он пиштољ није користио нити је имао намеру да користи било какво оружје. Био је врло прибран, спреман и одмах је прихватио преговоре.
У суботу ујутру почели су ти преговори
- Око осам, девет ујутру изашао сам пред капију, ишао сам напред. Чеда иза мене, за њим је ишао Легија. Чим смо ушли, Легија је тражио да се види са Слобом. Милошевић је прихватио сусрет.
Шта су један другом рекли када су се погледали у очи?
- Легија је одмах по уласку скинуо фантомку. Поздравио је Слободана. Партизански, са песницом, уз поштовање. Слободан је устао из фотеље и каже му: "Е, мој, Цемо, шта ћемо чинити?" Нисам, ни знао да се Легија зове Цема. Легија му одговара: "Борићемо се, председниче, погинућемо, али ће и хиљаду њих погинути." На то му Слоба пружа руку и каже: "Цемо, не дам ником да гине, не дам да Бора Дракуловић пуца на свога сина нити да њега пуца његов син."
Тад сам сазнао да је Бора Дракуловић у групи од тридесетак људи који бране Слободана од могуће отмице, а да је код Легије његов син. Значи ону ноћ кад је било пуцање, отац је пуцао на сина, а син на оца.
Марија ћутала пре него што је пуцала
Најжалије ми је било Марије, прича Ивковић и истиче да је много је волела оца, који јој је био идол. Током дешавања у вили "Мир" била је тиха, готово неприметна:
- У просторији од 120 квадрата, која је као брисан простор и у којој је само неколико гарнитура за седење, она је била у неком ћошку. Све време је седела на неком троседу. Нити се петљала у разговоре нити се свађала... Седела је с рукама у џеповима и ћутала.
А онда је узела пиштољ и пуцала на Чеду.
- Оно што ћу ја рећи је верзија која је испричана на суду. Марија је унесрећена изашла напоље и пуцала је у ваздух. То смо Чеда и ја рекли на суду, поштујући Слободана. То и сада кажем.
Ко је све присуствовао преговорима?
- Славица Ђукић, лево је сео Чеда, десно у чело Слоба, Бора Дракуловић и ја. Без обзира на сва мишљења, морам да кажем да је Јовановић исказао озбиљно поштовање према Милошевићу. Да ли је фолирао или не, не знам. Знам да је био коректан, да је уважавао Слободана. Милошевић је био опуштен, бистре памети и јасно је изнео захтеве. После два сата разговора било је јасно да Слободан има четири услова. Прва три везана су за породицу у сваком погледу, а четврти да му потписници споразума гарантују да неће бити испоручен Хагу. Чеда одлази, ми смо остали са Слобом иако у серији приказују да и ми одлазимо, што није тачно.
Јовановић се вратио око шест сати с папиром. Прикључили су се Мира и Легија, који је стао изнад Чеде. И шта каже Милошевић на нови папир.
- Ало, Чедомире, овде су само три ствари, нема четврте. Одмах му је рекао. Чеда му каже да је то максимум. Слоба му на то, устајући, каже: "Онда ја одлазим, нема преговора, нигде не одлазим одавде." Јовановић је потом позвао Зорана, добио је сагласност да на полеђини текста који су потписали Ђинђић, Милутиновић и Коштуница откуца текст у којем се наводи да Милошевић неће бити испоручен ниједном међународном суду. Из Владе је Зоран послао ауто којим је донет печат Владе. И Чеда је сео за писаћу машину, узео две индига и те три хартије, на полеђини је откуцао четврти став. Нико од нас ни на секунд није поверавао да је то тачно, али је Слободану било свега доста и није желео крвопролиће.
Мира је била без струје и воде
Одмах када су Милошевића одвели у затвор у кући у којој су живеле Мира и Марија искључили су струју, гас и воду, прича Ивковић. Каже да су Слобине жена и ћерка остале без аута и свега.
- Помогао сам им да се регулише све то око струје, гаса. Први понедељак кад је Мира ишла у посету Слоби, ја сам је возио, мојим приватним колима. Касније су добили од државе возача. Све је регулисано, али први дани по Милошевићевом хапшењу су били такви.
Упркос томе, узела вас је на зуб.
- Правили смо митинге, који су имали одјека. Тражила је да говори неко из ЈУЛ. Сви у СПС смо били против. То смо рекли и Слоби. Међутим, она је инсистирала. Последњи сусрет са Слобом у затвору све ми је рекао. Срдачан дочек и питање за цигарете је изостало. Хладним гласом ме је питао ко је председник СПС. Одговорио сам да је он. На то је рекао: "Наређујем да на скуповима говоре људи из ЈУЛ." Знао сам да је то наш крај.
