ШОКАНТНА ИСПОВЕСТ БЕОГРАЂАНКЕ СА УРАНКА: Опили су ме дим и зној, упала сам непознатом дечку у шатор
Овај Први мај сигурно нећу никад заборавити
Не знам да ли због пролећне еуфорије, боравка у набујалој природи или рекордно унетог алкохола у танушни организам, тек овај првомајски уранак разликује се од свих осталих – по томе што сам имала секс са непознатим ликом. Ја сам права Београђанка, а он је имао секси нагласак.
ЗАШТО ВОЛИМ ПРВИ МАЈ: Можда не ради ваша омиљена радња, али је БЕСПЛАТАН ПАРКИНГ
ПРВИ МАЈ ЗА НЕЗАПОСЛЕНЕ: Хит савети да се проведете као Бог и зарадите!
Није да сам планирала, али ето, десило се. Некако се испоставило да су Кошутњак, мирис меса и звук музике која се меша са импровизованих првомајских стејџева, идеална сценографија за све слободне девојке спремне на праву авантуру.
И стварно, парадоксално, прослава Међунардоног празника рада идеалан је прилика да се дође до партнера.
Све што треба је да га замолите да вам позајми ћумур. Или да вам помогне да распалите ватру. Можете и да га питате да вам склопи шатор. Шта год вам падне на памет.
На крају, од незаборавног секса дели вас само проналазак адекватног места на којем ћете се знојити у двоје.
То је, уједно и највећи проблем, јер чини се да не постоји слободан педаљ овог омиљеног београдског излетишта на којем се дозвољавају друге активности осим роштиљања, друштвених игара и колективног испијања алкохола.
НАПЕТ ПОЧЕТАК ПРВОМАЈСКОГ УРАНКА: Након масовне туче на Кошутњаку, 116 интервенција Хитне помоћи
Но, за мене је и овај корак био лаган, само зато што сам упала у погрешан шатор. Право лику на руке. Седео је са лампом и претурао нешто по шаторској утроби, када је мој упад испратио збуњеним изразом на лицу.
Покушавао је да у мору испреплетених, уснулих другара пронађе нову флашу вискија, а да смо већ идеалан пар потврђено је простом чињеницом да сам у рукама већ носила једну такву боцу.
Данас је овако, а 1947. прослава Првог маја је у Београду изгледала потпуно другачије! (ВИДЕО)
Стигла сам у прави час. Упознали смо се, насмејали над судбином, мало свирали гитару, а пар сати касније, поред пљескавица и вискија, разменили смо и прве пољупце.
На пола пута између наших, већ одавно утонулих у сан екипа, на почетку шумарка, у растињу, спојила су нам се тела. Ослобођени свих инхибиција дочекали смо Први мај. Можда смо и обрадовали неког воајера, ко ће га знати?
