ОБЕЛЕЖЕН ДАН СЕЋАЊА НА СТРАДАЛЕ У НАТО АГРЕСИЈИ Вучић: Нисте нас убили, живеће овај народ и живеће ова земља, НЕЋЕТЕ ЈЕ СРУШИТИ

Обележавању Дана сећања присуствововали су, поред бројних грађана, председник Републике Србије Александар Вучић и патријарх Порфирије, председник Републике Српске Милорад Додик, посланици Скупштине Србије, министри у Влади Србије и Републике Српске.

 Ваша светости, поштовани председениче Додик, представници народних скупштина ивлада, министри, драги народе, двадесет и четврта је година од када је почела агресија на СРЈ. Вечерас нас у Сомбору има убедљиво највише. То говори нешто лоше и нешто добро. Управо због тога сам одлучио да вечерас не читам лепо срочен говор, већ да говорим из срца и оно што мислим и да не дозволим да ме емоције у потпуности савладају и тиме нанесем штету нашем народу и земљи. Пре 24 године коначно је умрло савремено међународно право. То вам звучи као неважна бирократска реченица. Није. То је много више од тога. Од тада више ништа што се у свету догађа, не може да буде горе од онога што су урадили малој земљи, која је била слободарска и хтела да буде своја на своме".

- Рекли сте да сте напали једну земљу због хуманитарне катастрофе. Нисте ви спречавали никакву хуманитарну катастрофу, већ сте наоружавали побуњенике. Када сте видели да не можете да добијете оправдање, рекли сте: 'Шта ће нама Савет безбедности? Шта ће нам правда? Ми ћемо то сами, јер смо ми сами на свету'. Скупиће се нас 19 најјачих и научићемо памети Србе и све које у тој земљи живе. Прошло је 24 године, кидали сте нам делове територије, убили нам 79 деце, 2.500 људи, не само цивила, и војника, и полицајаца. Ко сте ви да нам убијате војнике и полицајце на својој територији"?

- Да ли је Радован Медић ишао у Мичиген или сте ви дошли и убили га на кућном прагу. Мислили сте да сте нас научили памети? Па да ли сте? Ја вам кажем, нисте! Никад нисте сломили поносни српски дух и никада га нећете сломити".

- Сада тражите од нас да се сагласимо да нисте починили тако страшне злочине. Кажете нам да гледамо у будућност. И гледамо. И не желимо више никад сукобе.

- Џентлменски 19 на један. И још се чудите што и даље постоји мали пркосни народ који не да на себе. Како данас дволично звучи када ви штитите нечији територијални интегритет.

- Нисмо ми једини страдални народ. Страдали су и Албанци, и Бошњаци, и Хрвати... Морамо да поштујемо и њихове жртве.

- Трудио сам се слушајући Маријану Паскаш да не пустим сузу. Замислите да морам ја неком детету да јавим да му је отац убијен. Зато се борим за мир. Нисам постао никакав бедни издајник, а то ми говоре они који су проводили наредбе оних који су вршили агресију".

- Моје је само да кроз иглене уши провучем нашу земљу. Ово су сулуда времена кад ни са ким не можете рационално да причате о миру. Мир је забрањена реч".

За разлику од Милорада, мислим да морамо да покушамо да опростимо - истакао је председник и послао важну поруку:

Нисте нас убили, живеће овај народ и живеће ова земља Србија, нећете је срушити нити сломити".

- Са нама су овде вечерас и Роми и Мађари и припадници других народа који ову земљу осећају као своју и пролазили исто. Орбан ми је тек недавно рекао да је забранио улазак копнене војске са наше територије јер су хтели црни сценарио. Пре само 12 година нисмо смели један венац да положимо, нисмо смели да кажемо да је ово агресија, а сада смо почели да подижемо наш земљу и почели смо да избијамо на врх. Наша земља је почела да се сећа, наша заједничка је идеја да обележавамо страдања на Кошарама, у Јасеновцу. Шта год било умемо то да учинимо да увек будемо заједно.

- Не дамо Србију и никад је нећемо дати. Не дамо Радована и Милицу. Не дамо своју децу - закључио је Вучић.

- Окупљамо се захваљујући Александру Вучићу који је одлучио да се ово не заборави и да се назове правим именом. Не окупљамо се да бисмо се сећали, него да не заборавимо. Што се мене тиче, нећемо ни заборавити ни опростити. Нису хтели само да нас побију, него и да нас потцене и понизе.

Никада се није у историји није десило да неко неког напао, а да није разговарано о репарацији. Дошли су да нам нуде кредите. А децу и невине жртве не можемо да обновимо.

- Видим будућност овог народа у уједињењу Републике Српске и Србије.

- Србија мора да буде окренута миру, али какав нам мир нудите у Републици Српској и БиХ. Само хоће да створе услове да се Срби иселе.

- Смета им Србија што је јача него икад.

- Често разговарам с председником Вучићем, реч је о несумњивом патриоти.

- 8760 дана је прошло од када ниси са нама. Звук сирене и "воли вас тата" са врата је оно што је обележило наше одрастање. Упозоравао си, али ми нисмо могли да разумемо. А као и бисмо, ја сам имала 13, а Гоги 11 година". Мама се уздигла и сама подигла Гогија и мене у добре и поштене људе, како си ти и желео.

- Пропустио си много тога. Наше матуре, дипломске, прве изласке, прве послове, венчања, рођења твојих унучади... Ниси био ту да испратиш своје родитеље на вечни починак. Знам да си тамо негде да нас чуваш и да и даље имаш онај благи осмех по коме те сви памте". 

Патријарх Порфирије се захвалио свим присутнима.

- Најнесразмернији војни сукоб од кад је света и века - поручио је патријарх подсећајући на НАТО агресију 1999.

- Ми данас чинимо исто што су Сомборци чинили тада, тог ратног пролећа. Сомборци су се окупљали на овом Тргу који носи име Светога Георгија, а преко њега и нашег Бога. Сабрали смо се да се помолимо за све који су неправедно пострадали од пуцања са неба".

- Молимо се да и у Украјни што пре престане сејање смрти.

- Поновићу оно што сам безброј пута говорио, послање цркве је да на сваки начин, а пре свега молитвом и вером у Христа, сведочи и изграђује мир".Градимо и чувајмо Божји мир у себи, па ћемо онда моћи да се миримо са другима. Молимо се и боримо се да се наша страдања не поново, ни нама ни било коме другоме - поручио је патријарх.

- Говорећи ово загледан сам у крст на коме је разапет наш Исус, али и милиони људи, па и жене и деца широм света. И хиљаде наших, од цара Лазара, до Радована Медића и Милице Ракић.

- Молимо се за све невино пострадале у пролеће 1999. Бог нек им душу прости и да им вечни покој.

- Нека сте сви Богом благословени и живели на много година - завршио је патријарх Порфирије.

Сомбор је био град где су пале прве бомбе и људски животи.

Једна од првих испаљених крстарећих ракета на СР Југославију погодила је, у вечерњим часовима 24. марта, у 19.55 сомборски војни аеродром, пет минута пре службено одређеног времена почетка напада НАТО-савеза на СРЈ. 

Напад на аеродром поновљен је још једном исте вечери и том приликом смртно је страдао заставник југословенске војске Радован Медић.