СА ЈЕДНЕ СТРАНЕ ЦРНА ГОРА, СА ДРУГЕ КОСОВО: Велики изазови испред СПЦ - изабрана петорица викарних владика
Црквена скупштина сматра неприхватљивим да нацрт закона о културној баштини ограничава своје важење само на део територије Србије и из сфере дејства искључује територију Косова и Метохије.
СПЦ и народ на искушењима су и у Црној Гори, где и нова власт избегава да потпише већ усаглашен Темељни уговор са државом. Српска православна црква дискриминисана је у односу на све друге цркве и верске заједнице које делују у Црној Гори.
"ЗАШТО ЈЕ ДОШАО, АКО НИЈЕ ЖЕЛЕО ДА ПОТПИШЕ" Ђукановић открио превару премијера Црне Горе: Кривокапић покушао да обмане СПЦ
ВЕЛИКА ЧАСТ ЗА СРБИЈУ - ЛАЗАНСКИ РАМЕ УЗ РАМЕ СА ПУТИНОМ! Наш амбасадор међу четворицом одабраних људи
ДАЧИЋ ОД СУТРА У ПОСЕТИ РУСИЈИ: "Циљ унапређење односа две земље"
Ово је један од најважнијих закључака редовног заседања Светог архијерејског сабора, који је у суботу увече завршио своју овогодишњу седницу. Велики број тачака дневног реда епископи су посветили ситуацији у региону, а у вези са тим су и кадровски потези које је црквени врх направио. Поред попуне упражњене Митрополије црногорско-приморске, која је поверена досадашњем епископу будимљанско-никшићком Јоаникију и доделе владичанског трона у Беранама викарном епископу Методију (Остојићу), Сабор је изабрао чак пет викарних епископа. Реч је о млађим духовницима, врхунског образовања, на којима ће без сумње почивати будућност епископата СПЦ.
Патријарх Порфирије добио је три помоћника - викарне владике марчанског Саву (Бундала), топличког Јеротеја (Петровића) и хвостанског Јустина (Јеремића). Викара је добио и владика бачки Иринеј - Дамаскина (Грабежа), као и владика диселдорфски и немачки Григорије, коме ће при руци убудуће бити Јован (Станојевић).
На челу Епархије ваљевске биће досадашњи викарни владика мохачки Исихије, који такође припада кругу млађих и перспективних архијереја. Питање попуне Митрополије загребачко-љубљанске остало је отворено, а њоме ће као администратор и убудуће управљати патријарх Порфирије.
Врх цркве на пролећној седници разматрао је и талас законских аката, усвојених или у процедури, које се тичу људских права на које СПЦ има низ замерки:
- Сабор изражава своју дубоку забринутост због појаве нових нацрта закона, па и закона донетих на брзину, без ваљане припреме и довољне јавне расправе и без дијалога са Црквама и верским заједницама, иако се ти нацрти закона и закони њих непосредно тичу, уз претњу ограничавања или чак укидања права Цркава и верских заједница на слободно исповедање вере, што је противно Уставу Србије и обавезујућим међународним конвенцијама - наведено је у саопштењу СПЦ.
Црквена скупштина сматра неприхватљивим да нацрт закона о културној баштини ограничава своје важење само на део територије Србије и из сфере дејства искључује територију Косова и Метохије.
- То је неприхватљиво јер се управо на КиМ налазе највеће српске светиње и најважнији српски културни споменици - поручују из СПЦ.
Сабор је укинуо је епископске савете, који су оснивани као привремена саветодавна тела. Ова одлука је образложена престанком ратних или других ванредних околности, због којих су ова тела и оснивана.
У ЗНАКУ ЈУБИЛЕЈА
Највише црквено тело позвало је епархије и вернике да се укључе у обележавање великих јубилеја СПЦ. Ове године навршава се век од оснивања Епархије америчко-канадске, прве српске епархије на америчком континенту. Биће обележено 90 година од оснивања Архиепископије београдско-карловачке, као и 140 година од рођења светог владике Николаја Велимировића, 65 година од његове смрти и три деценије од преноса његових моштију из Либертивила у Лелић код Ваљева.
