СРАМОТА! Ђиласова опозиција хоће да РУШИ ХРАМ СВЕТОГ САВЕ: Стефан Немања био неписмен и није подигао ниједну школу
Ђиласов и Мариникин Милојко Пантић на Ђиласовом сајту поручио: Стефан Немања је био неписмењаковић, а Свети Сава није описменио никога и није подигао ниједну школу!
На опскурни текст реаговао је посланик СНС Владимир Ђукановић који је оценио да, судећи по том тексту, и невероватној мржњи према Немањићима, Ђиласовци неће да руше само споменик Стефану Немањи него би да сруше и Храм Светог Саве.
А ево шта је написао Милојко чувени колумниста опскурног сајта Дуректно који вои Шилас и екипа.
Стефан Немања је ,међутим, био неписмен иако је његов најмлађи син Растко Сава Немањић проглашен за свеца и српског просветитеља, пише Милојко Пантић.
ПРВИ ДАН ПОСЕТЕ КИНИ: Председник Вучић на отварању Зимских олимпијских игара у Пекингу - састаће се са Си Ђинпингом
ПРЕМИЈЕРКА БРНАБИЋ РАЗОТКРИЛА БЕСРАМНОСТ ЂИЛАСА: Плате лекара су у последњих 10 година повећане за 79,3 одсто (ФОТО)
НАСТАО РАЗДОР МЕЂУ ЛАЖНИМ ЕКОЛОЗИМА! Микетић и Манојловић воде рат - главни узрок сукоба избори 3.априла
Он иде даље или дубље па каже: "Тај просветитељ никада није отворио ниједну школу нити описменио икога па ни свога оца. Прву школу на данашњем простору Србије основао је деспот Стефан Лазаревић у петнаестом веку, под називом Ресавска преписивачка школа“.
Не постоји ниједно црквено нити књижевно ауторско дело Саве Немањића, каже Драган Веселинов, а цитира Пантић.
Осниваче српске државе покушао је да унизи још више.
- Он је текстове из Грчке цркве преносио у српска црквена житија. Никада није рекао да је Србин, никада није употребио појам „српске земље“, никада није изговорио реч православље. Сава је, каже Веселинов, класични хришћански крсташ и верски шизматик у тринаестом веку.
А Савин дан, каже Милојко, је измишљен.
А измислили су га банатски Срби 1734. године у настојању да од Аустроугарске добију школе на српском језику, што су и остварили.
Светосавље као великосрпску доктрину су измислили клеронационалистички теолози и црквени великодостојници Димитрије Најдановић, Јустин Поповић и Николај Велимировић, закључује се у овом тексту, који делује као да је писан у кафани.
