ЈЕДАН МИЛЕНИЈУМ ЗАТВОРСКИХ КАЗНИ ЗА СРБЕ У ХАГУ: Како је Хашки трибунал неправедно делио правду (ФОТО/ВИДЕО)
Хашки трибунал је Србе осудио на 1.038 година затвора
Када би се календарски сабрале све пресуде некадашњег Међународног кривичног суда за бившу Југославију, познатијег као Хашки трибунал, Србима је досуђен читав један милиенијум затвора.
Пресудама овог суда Срби су укупно осуђени на 1.038 година затвора!
ОД ОПТУЖНИЦЕ, ХАПШЕЊА ДО ПРЕСУДЕ: Хронологија 26 година дугог процеса против Ратка Младића (ФОТО/ВИДЕО)
ДАНАС ПРЕСУДА ГЕНЕРАЛУ РАТКУ МЛАДИЋУ: Председник Вучић се у име Србије обраћа Савету безбедности УН
"ХАШКИ СУД ЈЕ СРЕДСТВО У РУКАМА НАТО И АМЕРИКАНАЦА" Шешељ упозорава: Осудиће Ратка, а онда ће га ЛИКВИДИРАТИ
Други по броју година на које су осуђени су Хрвати. Иако су систематски и организовано затирали Србе у Хрватској, а у Босни и Херцеговини и Бошњаке, Хрвати су у Хагу укупно осуђени на 294 године затвора. Насупрот пресудама српским генералима, хрватске генерале су и ослобађали. Хрватски генерали Анте Готовина и Младен Маркач пуштени су на слободу 2012. године након што их је Жалбено веће Хашког суда прогласило невиним за егзодус становништва српске националности с подручја Крајине.
Првостепена казна од 24 године затвора за Готовину и 18 година за Маркача тако је поништена, а да је доношење ослобађајуће пресуде било и више него напето, говори податак да је изгласана уз супротно мишљење два од укупно пет жалбених судија. Поништење пресуде Готовини и Маркачу остаће упамћено као највећи шамар који је овај суд ударио српским жртвама.
Бошњаци су у Хашком суду имали готово повлашћен положај. Иако учесници рата и припадници формација које су чиниле ратне злочине и над Србима и над Хрватима, Бошњаци су у Хашком трибуналу били укупно осуђени на 42 године затвора. Хашки суд је још једном српским жртвама ударио шамар када је Насера Орића 2008. године правоснажно ослободио кривице за злочине почињене у Сребреници. Орић је био ратни командат Сребренице, а саопштавајући пресуду, председавајући судија Волфганг Шомбург рекао је да је утврђено да су тешки злочини над Србима у Сребреници несумњиво почињени, али да није било доказа на основу којих би се Орић могао осудити.
Албанци, иако су у међувремену добили Специјални суд за злочине ОВК, у првим поступцима у Хашком суду прошли су готово некажњено - осуђени су на тек 13 година. Хашки трибунал је ратном злочинцу Рамушу Харадинају чак два пута покушао да суди и оба пута га ослободио. Први пут Рамуш Харадинај је ослобођен 2008. године, али две године касније, Жалбено веће трибунала наложило је да суђење буде поновљено. Оптужница је била увелико сужена и судило му се само по шест тачака оптужнице, да би након две године, 2012. године, Хашки трибунал направио још један преседан - Рамуш Харадинај је поново ослобођен за злочине на западу Косова.
Што се Македонаца тиче, Хашки трибунал је донео једну једину пресуду македонском држављанину. Јохан Тарчуловски је осуђен за командовање акцијом македонске полиције у селу Љуботен, у којој су према пресуди Трибунала, убијени албански цивили, док је полиција тврдила да је реч о терористима. За исти случај био је оптужен и његов тадашњи надређени, бивши министар унутрашњих послова Љубе Бошкоски, који је на крају ослобођен одговорности. Тарчуловски је одлежао две трећине казне у Немачкој и 2013. године се вратио у Скопље.
Најстроже казне за Србе
Хашке судије су без задршке посезале за најстрожим казнама за Србе. Када је 2001. године Хашки трибунал пресудио генералу Радовану Крстићу да је крив и осудио га на казну 46 година, генерал је постао први Европљанин осуђен за геноцид након оних који су добили пресуде у Нинбершком процесу. Била је то уједно и прва пресуда Хашког суда за геноцид и најтежа дотад изречена. Генералу Крстићу је касније казна смањена на 35 година, успео је да преживи напад у британском затвору у који је био пребачен на служење казне, а судија Мерон му је одбио захтев за привремено ослобађање. Казну сада служи у Пољској.
Радовану Караџићу, првом председнику Републике Српске, изречена је казна доживотног затвора због геноцида у Сребреници и злочина пртив човечности, кршења закона и обичаја ратовања што је уједно и најстрожа је казна коју Међународни кривични суд за бившу Југославију је могао да изрекне.
Седам пута су судије МКСЈ-а посезале за најстрожом казном и то сваки пут Србима: генералу и начелнику Главног штаба Војске Републике Српске Ратку Младићу, пуковнику и начелнику безбедности Главног штаба Војске Републике Српске Љубиши Беари, начелнику безбедности Дринског корпуса Вујадину Поповићу,команданту Сарајевско-романијског корпуса Станиславу Галићу, бившем ратном начелнику Генералштаба Здравку Толимиру и вођи паравојне формације Бели орлови Милану Лукићу.
