Срби СМИСЛИЛИ реч УСТАВ: Ових ПЕТ ствари сигурно нисте знали о СРЕТЕЊУ
Данас славимо један од најважнијих празника - Дан државности Србије
Сретење, један од најважнијих и најлепших празника за нашу земљу, славимо као симбол борбе за слободу и грађанска права.
Пре тачно 214 година почела је Српска револуција, највећи народни устанак у историји Отоманског царства, који је омогућио настанак Србије какву данас познајемо.
Историчар Предраг Марковић каже да су за Сретење везане неке од најлепших прича српске прошлости.
- То је прича о народу који се за живота једне генерације уздигао из статуса понижених до народа који уводи најнапредније законске тековине свог времена. Први српски устанак 1804. и демократски устав из 1835. два су вида борбе за слободу. Први је оружана борба против огромне силе, турске царевине, а други је политичка борба уставним средствима – прича Марковић.
Ово је добар знак! ЦАРСКА ПТИЦА СЕ ВРАТИЛА У СРБИЈУ! Нико их није видео од Другог светског рата
Ипак, пуно је истина о Сретењском уставу и околностима његовог доношења које су остале неиспричане – почев од дрхтања деспота кнеза Милоша пред побуњеницима до страха чак и највећих светских сила.
Није први устав
Нацрт устава који је Димитрије Давидовић израдио није први нацрт устава који се појавио у Србији. Још за време Првог устанка је кнез Родофиникин, руски изасланик, израдио Нацрт устава који никада није усвојен. Хатишерифима из 1830. и 1831. године било је предвиђено ограничавање кнежеве власти. Сретењски устав рађен је по узору на француску декларацију о правима човека и белгијски устав, али се највише одредби ослањало на домаћу традицију.
Карађорђе био трећи избор за вођу устанка
Велики Карађорђе био је тек трећи избор за вођу устанка. Наиме, за вођу устанка на скупштини најугледнијих из Шумадије прво је предложен кнез Теодосије Марићевић из Орашја у крагујевачком округу. Ипак, и после његовог одбијања, и на његов предлог, за вођу устанка изабран је Карађорђе.
Кнез Милош признао: Грешио сам
Пре доношења Устава, када је побуна народа достизала врхунац, кнез Милош толико се уплашио да је једно време помишљао чак и на бекство. Ипак, одлучио је да оде у Крагујевац, где се изљубио са вођама побуне. Тада им је снисходљиво рекао: "Сви смо криви. И ја сам често грешио. Трудимо се да се сви исправимо и опростимо узајамно једни другима." После завршетка буне, заплашени Милош одлучио је да ипак изда Устав.
Давидовић смислио термин "устав"
Устав је израдио Димитрије Давидовић по угледу на уставе Швајцарске и Белгије на врло слободоуман начин. Давидовић је у још полутурску Србију унео западњачко устројство и навике. И сам термин "устав" је смислио Давидовић, вероватно желећи да покаже да се владалачка самовоља најбоље може (за)уставити само Уставом. Све остале земље које су имале уставе су једноставно преузимале латинску реч "конституција".
Страх властодржаца широм света
Први српски устав је због својих слободоумних идеја изазвао страх у целој Европи и шире. У Аустрији су питали: "Шта ће једној вазалној држави министарства", док је турски министар иностраних послова Сретењски устав назвао "заразителном конституцијом". Руски посланик у Цариграду Бутењев је у тренутку када му је Михаило Герман понудио на увид текст Устава скочио као опарен и узвикнуо: "Како? То ја нећу да држим у својој канцеларији!"
