ЕУ жели Западни Блакан у својим редовима! Убрзањем реформи и решавањем спорних питања Србија у ЕУ 2025?!
Улазак земаља Западног Балкана у ЕУ 2025. није немогућ, али ни претерано реалан у овом тренутку, оцена је скупа "Може ли Србија у ЕУ 2025".
Стратегија Европске комисије за Западни Балкан, усвојена у фебруару прошле године, најавила је могућност чланства Србије и Црне Горе 2025. године, а учесници скупа поручују да се до тог циља може доћи само уз убрзање реформи, посебно у области владавине права, решавање спорних политичких питања и јачање регионалне сарадње.
Наводећи да је Стратегија дошла у правом тренутку, јер је пре њеног усвајања политика проширења била на издисају, генерална секретарка Европског покрета у Србији Сузана Грубјешић изјавила је да се не може лако одговорити на питање да ли је 2025. реалан датум јер то не зависи ни само од Србије ни само од ЕУ.
- И са једне и са друге стране постоје препреке које тај датум чине нереалним, али постоје шансе које нису велике, да тај датум буде и известан - рекла је Грубјешићева на скупу који је организовао Еуропеан Western Балкан.
КОНАЧНО ДОГОВОР! Најновија одлука ЕУ и те како ће се ОДРАЗИТИ НА ЖИВОТЕ СВИХ НАС
"Таксе ометају и дијалог и европски пут": Европска унија УПУТИЛА НОВИ АПЕЛ Приштини
И ШТА САДА? Завршено гласање о Брегзиту, свих ОСАМ ОПЦИЈА о изласку из ЕУ ПРОПАЛЕ
Она је навела да би Србија у том случају до јуна 2023. године морала да добије мерила за затварање поглавља и да до децембра 2023. године затвори сва поглавља.
Након што Србија потпише уговор о приступању, земље чланице ЕУ имају рок од две године да тај споразум ратификују, у парламенту или на референдуму, што додатно компликује процедуру.
- Улазимо у шесту годину од отварања поглавља, ако наставимо овим темпом, два по два поглавља по међувладиној конференцији, можемо да заборавимо 2025. као годину уласка - истакла је Грубјешићева.
Наводећи да су главне препреке за спор темпо европских интеграција политичке природе, она је рекла да ће шансе за убрзање процеса бити веће када ти проблеми буду решени.
- Док су политичке теме у процесу интеграција, нема шансе да се друге теме попут владавине права, унутрашњих реформи, независног правосуђа, слободе медија, наметну и избију у први план - рекла је Сузана Грубјешић.
Она је рекла да ће први тест за политику проширења и кредибилитет и озбиљност ЕУ бити јунски самит, када би бар Северна Македонија требало да добије датум за отпочињање преговора.
Извршни директор Фондације за отворено друштво Србије Милан Антонијевић сматра да је апсолутно нереално да Србија заврши сав посао и реформе из области владавине права до 2023. године.
- Изјаве од пре годину дана су биле јасне - да Србија не сме до 2023. учинити ниједну грешку у области владавине права. Ако погледамо протеклу годину, не можемо да дамо такву оцену, јер нема помака, има напротив и назадовања - рекао је Антонијевић.
ПОДРШКА ЕУ ЗА НОВЕ ПРОЈЕКТЕ: Велики искорак Србије у запошљавању младих!
ШАНСА ЗА СРБИЈУ: Европа се отвара за Кину, прст у око Америци
Ситуација у ЕУ се додатно компликује? Шта доноси писмо Терезе Меј?
Он је додао да ће мајски избори за ЕП показати како ће се ЕУ у наредном периоду односити према проширењу, те додао да ће сам назив директората који ће се бавити том темом показати да ли ће земље Западног Балкана бити приоритет.
Приметио је и да грађани Србије немају превелика очекивања од 2025, али да ни грађани ЕУ немају свест о томе да постоји процес проширења ЕУ.
Председник Управног одбора Центра за европске политике Срђан Мајсторовић сматра да 2025. није немогућа, али да није ни претерано реална у овом тренутку јер се ни једна ни друга страна не труде превише у ономе што би требало да покаже њихов кредибилитет.
- Очигледан је мањак самопоуздања са обе стране. У ЕУ постоје сумње какву ћемо унију имати у будућности, а у земљама Западног Балкана постоји недостатак ентузијазма, отпмизма и апетита за озбиљне друштвене реформе - рекао је Мајсторовић.
Он је навео да земље Западног Балкана, ако желе да буду ближе чланству у 2025. години, треба да наставе развијање регионалне сарадње, да приступе озбиљној демократизацији друштва и јасно и недвосмислено ставе владавину права у фокус.
- Није немогуће да се искористи моментум 2025, али са садашњим стањем у ЕУ и на Западном Балкану није претерано реално очекивати тако нешто рекао је Мајсторовић.
