СРБИЈА ОСТВАРИЛА НАЈВЕЋИ НАПРЕДАК У ЕКОНОМСКОЈ СФЕРИ: Жиофре потврдио сјајне резултате
Шеф Делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре је изјавио данас да је Србија остварила највећи напредак у економској сфери, као и да се налази на добром месту када је реч о процесу проширења Европске уније.
У интервјуу за Танјуг он је рекао да је тренутак да се сви напори који су се до сада улагали убрзају и интензивирају.
- Потребно је да имамо једну колективну амбицију зарад бржег постизања циља. Имамо план раста за Западни Балкан. Европска унија жели да види да се ствари убрзавају, поготово кад на све то гледамо из геостратешког угла. Потребно је да ујединимо цео континент и заједно идемо даље. У последње време има доста фрустрације због процеса проширења, али мислим да је ово одлична прилика за целокупан Западни Балкан који може са новим планом да искористи прилику да брже спроводи реформе и брже иде до свог циља. Сада је, када је објављен годишњи извештај, на новој влади и новом парламенту који ће бити изабрани да узму овај извештај и баце се на посао - рекао је Жиофре.
ПРЕДСЕДНИК ВУЧИЋ СЕ У ПАРИЗУ САСТАО СА ЕПИСКОПОМ ЈУСТИНОМ: Разговарали о заједничком деловању цркве и државе на окупљању народа
ВУЧИЋ О САСТАНКУ СА МАКРОНОМ: Биће речи и дијалогу Београда и Приштине, позваћу га да дође у Србију
ВУЧИЋ ИЗ ПАРИЗА КОМЕНТАРИСАО НАЈНОВИЈЕ НАПАДЕ НА ЊЕГА: "Све им се своди на мржњу према мајкама и очевима, и према СОПСТВЕНОЈ ЗЕМЉИ"
Он је навео да је Србија највише помака направила у областима као што су функционална тржишна економија, поље енергетике и инфраструктуре.
- Сада се завршава изградња гасног интерконектора између Србије и Бугарске који ће обезбедити додатну диверсификацију гасног тржишта. Имамо раздвајање делатности у гасном сегменту, што је омогућено новим законом о енергетици. Известан напредак је постигнут у реформи правосуђа где имамо усвојених пет закона, након чега су креиране одговарајуће институције - рекао је Жиофре.
Поручио је да сада фокус треба да буде на интензивирању реформи, посебно у областима попут борбе против корупције и сузбијања организованог криминала.
- Ради се на изради стратегије за борбу против корупције која у себи треба да садржи препоруке Савета Европе и ГРЕКО-ове препоруке. То спада у прелазна мерила за поглавље 23. Поред тога, морају да се побољшају резултати у истрагама које се воде у случајевима корупције и организованог криминала, да се побољшају резултати у случајевима заплене имовине стечене криминалом и корупцијом. То је важно за европски пут, али и за свакодневни живот грађана, за привреду уопште, како би била мање изложена свим тим изазовима који постоје - истакао је Жиофре.
Шеф Делегације ЕУ у Србији је нагласио да Србија мора да се фокусира и на усклађивање са спољном политиком Европске уније.
- Нажалост, ту ове године нема никаквог напретка, након прошлогодишњег назадовања које је било забележено. То остаје важно питање. Потребно је да се Србија усклади са декларацијама, мерама и санкцијама које европске институције доносе и да Србија, на тај начин, покаже да стоји са нама у овим тешким временима - рекао је Жиофре.
Он је додао да нова влада и парламент треба да створе "нову машинерију" како би се убрзале реформе, како техничке, тако и оне мање техничке.
- Говоримо о најразличитијим областима - пољопривреди, енергетици, декарбонизацији, заштити животне средине и креирању лакших услова за пословање. Потребне су акције на свим фронтовима и зато је битно да нова влада истовремено делује на свим тим пољима - нагласио је Жиофре.
Говорећи о кластеру три који се односи на конкурентност и инклузивни раст, Жиофре је рекао да је Европска комисија трећи пут заредом у овогодишњем извештају констатовала да је његово отварање технички спремно.
- Међутим, то је сада земље чланице да ли он треба да се отвори. Са једне стране, имамо техничку спремност која ће се разматрати, али земље чланице ће такође разматрати ово питање и донети одлуку посматрајући политички контекст, реализацију свих неопходних реформи у областима које сам поменуо, од оних најосновнијих који се односе владавину права, борбу против корупције и организованог криминала, као и на економске аспекте. Ту је и напредак у дијалогу и нормализацији односа између Београда и Приштине, као и питање спољне политике које је изузетно важно за земље чланице, поготово у контексту руске агресије на Украјину. То су сва питања која ће се у Бриселу у наредном периоду разматрати како би се донела одлука о томе шта даље - рекао је он.
Он је рекао да су грађани заинтересовани за просперитет, мир и стабилност, те да је то оно што Европска унија жели да обезбеди својим, али и грађанима у земљама кандидатима.
- Сви ти термини - кластери, поглавља, прелазна мерила - нису битни обичним грађанима, колико је битан капацитет сваке државе да изнесе реформе и покаже грађанима јасан сигнал да може да иде даље. Сада имамо план раста који ће помоћи да се створе нове прилике и могућности да сами грађани врло конкретно осете све предности и користи од чланства и пре чланства - рекао је Жиофре.
Додао је да је План раста озбиљан план којим се тежи ка убрзању реформи, али да је сада на Европском савету и Европском парламенту да га усвоје. Истакао је да се план заснива на четири стуба - интеграцији тржишта Западног Балкана у јединствено тржиште Европске уније, интеграцији привреда земаља Западног Балкана унутар самог региона, као и на реформама и финансијама.
Он је навео да је потребна интеграција Западног Балкана јер су привреде појединачних земаља мале и фрагментиране, као и да би интеграција допринела повећању БДП-а сваке привреде за 10 одсто. Говорећи о финансијама, Жиофре је рекао да ће, за разлику од ИПА фондова, исплата новца из новог плана раста зависити од спровођења реформи.
- План раста је вредан шест милијарди евра и обухвата две милијарде евра бесповратних средстава и четири милијарде евра које се односе на повољне зајмове. Он обухвата период од 2024. до 2027. године. Сав тај новац и интензитет помоћи по глави становника који би Западни Балкан могао да добије биће на сличном нивоу као што земље чланице добијају по глави становника из својих кохезионих фондова. Новац ће се исплаћивати зависно од напретка у реформама. Како се оне буду спроводиле, тако ће долазити и до исплата новца појединачним земљама - рекао је шеф Делегације ЕУ у Србији.
Он је навео да је такав модел примењен и након пандемије корона вируса према земљама чланицама.
- Договорене су реформе које треба спровести, дефинисани су услови и како је која земља чланица испуњавала реформе, тако је из пакета добијала помоћ. Што се тиче Србије, услови су спровођење реформи и напредак у процесу нормализације односа између Београда и Приштина - рекао је Жиофре.
Он је указао да је дијалог Београда и Приштине део преговарачког оквира од самог почетка, а да је суштина нормализација односа.
- Сада треба да уследи имплементација свих обавеза које су раније договорене у различитим споразумима. То подједнако важи и за Београд и за Приштину. Приштина мора да формира Заједницу српских општина, док Београд има низ ствари које мора да уради. Ми смо у претходних годину дана имали врло тежак период који је био погођен најразличитијим кризама. Имали смо и изборе и напуштање косовских институција од стране Срба, насилне инциденте, Бањску. Оно што очекујемо сада је да починиоци ових злочина буду приведени правди. Очекујемо то, али и да се спроведу друге обавезе, не само зарад напретка у процесу дијалога Београда и Приштине, већ и зарад бољег живота грађана - истакао је Жиофре.
Одговарајући на питање о изјави председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен о томе да је потребно да Србија "дефакто" призна независност Косова, шеф Делегације ЕУ у Београду рекао је да њен став представља и став Европске уније који је врло јасан.
- Желимо да видимо нормализацију односа у пракси, у чињеницама и конкретним акцијама. Све то ће довести до нормализације односа. То су жеље председнице, али и свих европских институција. Ми сматрамо да је само кроз дијалог могућ европски пут. Морамо да нађемо начин како да превазиђемо наслеђе прошлости, како да ојачамо демократију и како да нормализујемо односе - рекао је Жиофре.
Говорећи о години 2030. коју је председник Европског савета Шарл Мишел споменуо, Жиофре је нагласио да је то година када Европска унија треба да буде спремна за проширење, али и када саме земље кандидати треба да буду спремне за чланство.
- Његова изјава представља позив на акцију за земље чланице и институције. У међувремену су дошле препоруке како даље. Сада је лопта у терену земаља кандидата. Ово је прилика да се заиста уради посао који треба да се уради, да се одлучније иде у спровођење реформи, да се додатно изграде капацитети, како инфраструктурни, тако и институционални, да се додатно ускладе политике и да Србија јасно покаже куда жели иде. Мислим да је сада неопходно више енергије како би се што пре стигло до циља - рекао је Жиофре.
На питање о томе да ли у Европској унији постоје институционални оквири за проширење, рекао је да су разговори о томе већ почели.
- То је јасан показатељ колико су земље чланице озбиљне када говоримо о овом проширењу. Чуо сам од председнице Европске комисије, али и других европских лидера како говоре да унутрашње реформе не смеју да одлажу процес проширења. Морамо да припремимо подједнако и будуће чланице за чланство, као и земље чланице за даље проширење - поручио је Жиофре.
