Шта се крије иза обуставе истраге о смрти српских жетелаца?! Одлука је сагласна са Харадинајем, а ово је ЦИЉ
Јасне намере
Специјално тужилаштво у Приштини обуставило је истрагу против свих осумњичених за убиство 14 српских жетелаца у Старом Грацком код Липљана 23. јула 1999. године.
После више од девет година након покретања истраге и проширења истраге, поступак је у односу на све осумњичене обустављен без адекватног образложења.
Тамо су убијена деца са својим родитељима! Вулин о обустави истраге за убиство српских жетелаца
Председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун за портал SrbijaDanas.com каже да је још Унмик спровео веродостојну истрагу и изнети су бројни докази о почињеном злочину и могућим извршиоцима, те оценио да је ово одустајање од даљег процесуирања за најтежи масовни злочин над Србима, након доласка међународних снага, заправо једна срамна, нечасна и врло нелегитимна одлука која је у потпуности сагласна са претњама Рамуша Харадинаја: да ће се довршити етничко чишћење Срба на Косову и Метохији.
- Таква одлука није могла да буде донета без одговарајуће политичке подршке неких моћних држава које имају могућност да утичу на то, а сем тога, ово и јесте једна узнемирујућа и страшна порука Србима да ће злочини над њима остати некажњени и да им више није место на Космету. Зато се ово може посматрати као саставни део покушаја довршавања етничког чишћења Срба, али као саучешништво у злочину над српским жетеоцима јер се на овај начин прикрива истина и злочинци амнестирају од одговорности – рекао је Дрецун.
Он је додао да је ово један брутално јак ударац неопходном помирењу на КиМ, који коинцидира са очекиваним првим оптужницама у Специјалном суду за ОВК.
- Некоме је намера да што је могуће више Албанаца ослободи тамо где су почете истраге и понеки процес за злочине над Србима да би се умањила тежина свих тих злочина који је починила ОВК – објашњава наш саговорник.
Последњи догађај само појачава кампању која има кровну идеју о стварају Велике Албаније, а у прилог томе иду и претње Рамуша Харадинаја ратом, па да ће се етнички до краја очистити КиМ од Срба, па онда ту имамо и покушај у Савету безбедности да се угаси Унмик, тј. да се косовски проблем избаци из УН.
БРАТА, ОЦА И СТРИЧЕВЕ СУ ЈОЈ ПОКОСИЛИ РАФАЛИ АЛБАНСКИХ ЗЛИКОВАЦА: Новица 17. рођендан није дочекао
- Сада имамо ово ослобађање за бруталан злочин. Дакле, могуће је у наредном периоду очекивати додатне провокације, мада је то сувише блага оцена. Стварају се намерно инциденти, дестабилизује се ситуација, продубљује се међуетнички јаз неповерења, изазива се страх код Срба и врши се притисак на Београд не би ли у некој ситуацији несмотрено реаговао и не би ли се онда одговорност за све што ће уследити пребацила на Београд. Такође је евидентно да се све ово користи да би се потпуно маргинализовао процес нормализације односа и договори из Брисела, а посебно договор о формирању ЗСО – завршава Дрецун.
Лидер радикала Војислав Шешељ каже за наш портал да је овако нешто и очекивао.
- Они ће све своје ратне злочинце прогласити херојима и у томе имају подршку Запада, а Запад ће и даље притискати Србију да гони невине људе, да гони Србе који су бранили отаџбину, за које нема никаквих доказа да су заиста злочинци, а којима се приписују измишљене кривице и осуде их кроз лажне сведоке и фалсификоване доказе – каже Шешељ и додаје да је дугорочни циљ Албанца Велика Албанија, те да је ово само један корак ка том циљу.
ЊЕНО ДЕТЕ СУ УБИЛЕ ОРИЋЕВЕ СНАГЕ: Узела сам лобању сина у шаке и цвилела док глас нисам изгубила
- Ту нема никакве сумње јер то је њихов природан циљ, не треба се томе чудити. Томе се треба супртоставити енергично. Не вреди кукати, јер Запад неће имати милости према нама. Дакле треба се томе супростављати и треба што чвршће савезнике тражити – рекао је Шешељ и додао да очекује још провокација са албанске стране.
У Старом Грацком 23. јула 1999. године убијено је из непосредне близине, на њиви, 14 Срба - Милован Јовановиц (1969), Јовица Живић (1970), Радован Живић (1967), Андрија Одаловић (1967), Слободан Јанихцијевић (1965), Миле Јанићијевић (1957), Новица Јаничијевић (1981), Момчило Јанићијевић (1946), Станимир Декић (1955), Божидар Декић (1947), Саша Цвејић (1973), Љубиша Цвејић (1939), Никола Стојановић (1936) и Миодраг Тепшић (1951).
