ШТА ЗНАЧИ РЕЧ АМИН? Верници је непрестано користе, а већина не зна њено значење
Ово је једна од ретких хебрејских речи која је у литургију хришћанске Цркве ушла у неизмењеном облику због своје ванредне светости
У јеванђељима се користи чак 77 пута, и то се већином ставља у уста Спаситеља. На хебрејском она значи "нека буде, ваистину, без сумње, неспорно". Амин је декларација потврде нечега која се може наћи у Хебрејској Библији, и која значи “нека буде, ваистину, без сумње, неспорно”.
Једна је од ретких хебрејских речи која је у литургију хришћанске Цркве ушла у неизмењеном облику због своје ванредне светости: то не треба да чуди пошто се у Јеванђељу по Матеју ставља у уста Спаситеља двадесет и осам пута, а у Јеванђељу по Јовану двадесет и шест.
Етимолошки, долази од хебрејског глагола “аман” што се преводи као “оснажити, потврдити”. Међутим, корен ове речи је општесемитски и може се наћи и у арамејском језику којим је говорио и на којем је проповедао и сам Исус Христ.
Реч амин је из јудаизма ушла у грчки језик ране Цркве, а из грчког у латински из којег се затим расејала по Западној Европи. Овде треба рећи једну важну ствар: латински је био званични језик Источноримског царства све до 610. године, али током целе историје уједињеног Римског царства и касније грчки је био језик културе и филозофије, па самим тим и религије.
На питање да ли је реч “амин” међу Србе дошла из грчког или латинског, није лако одговорити. На први поглед, рекли бисмо да је стигло преко грчког јер мислимо да смо хришћанство примили из Цариграда због Немањића.
Истина је да смо хришћанство примили много пре епохе Немањића, да постоји печат српског кнеза Стројимира из средине IX века са патријаршијским крстом на себи који о томе убедљиво сведочи, као и да је цела територија чак и савремене Србије била по јурисдикцијом Рима све до 740. године када је ромејски василевс Лав III одузео Балкан од Рима зато што се папа римски супротставио иконоборачкој јереси коју је византијски цар подржавао.
Први српски краљ, дукљански Михаило И Војисављевић из XI века, био је крштен и припадао је Латинској цркви, као уосталом и Стефан Немања док га Грци нису покрстили (термини “католичко” и “православно” нису били поларизовани као данас да бисмо могли да их искористимо). Тако да не можемо поуздано рећи да ли је преко Грка или преко Латина реч “амин” дошла међу Србе јер не можемо поуздано да кажемо од кога смо тачно примили хришћанство. Уосталом, то и није од претеране важности, важно је да смо данас православни хришћани.
