ЕКС YU ДРЖАВЕ 30 ГОДИНА НАКОН РАСПАДА ЈУГОСЛАВИЈЕ: Неке су чланице ЕУ и НАТО, неке не, међутим, нешто им је заједничко
Класић наводи да се 1991. догодила завршна фаза распада Југославије, али да је тај процес почео много раније.
Државе настале распадом Југославије разликују се по економској развијености и броју становника. Неке од њих су чланице ЕУ и НАТО пакта, друге још таворе на балканској периферији.
Прелиставање дневних новина за 29. август 2021. године
"Најпоноснији тата на свету!" Емотивна фотографија - Данило и Александар Вучић испред Јелићевих винограда у Ваљеву (ФОТО)
"ПОЗДРАВ, ЈА САМ ТОМА МОНА, ПОНОСАН НА ДРУШТВО У КОЈЕМ САМ" Министар на путу за Косјерић поделио интересантан снимак (ВИДЕО)
Међутим, нешто им је заједничко: све екс YU државе заробљене су корупцијом, одликује их масовно кршење људских права, популизам и контроверзан однос према прошлости, а у међународним односима су потпуно небитан фактор.
Закључио је је то хрватски историчар др Хрвоје Класић у студији "Југословенски простор 30 година након распада Југославије", недавно објављеној у издању Фондације "Фридрих Еберт" у БиХ.
Класић наводи да се 1991. догодила завршна фаза распада Југославије, али да је тај процес почео много раније.
Економска криза, раст иностраног дуга, разлике у развијености република и покрајина, а потом и галопирајућа инфлација и драстичан пад стандарда становништва деценијама су нагризали Југославију. Њену је судбину запечатила смрт "председника и маршала Јосипа Броза Тита", који је био најјачи кохезивни фактор у земљи.
- Ни до данас нема консензуса о томе ко је најодговорнији за распад државе, нити чега треба да се сјећамо у вези са Југославијом - наводи Класић.
Додаје да је по свим најбитнијим индикаторима развијености и успешности "постјугословенски простор данас на зачељу Европе".
И мада смо сви на дну, постоје и битне разлике. Ево где су данас бивше југословенске републике.
Као и у доба Југославије, Словенија је и данас најбогатија и економски најразвијенија екс YU држава.
БДП у Словенији је скоро четири пута већи него у БиХ или у Северној Македонији.
Словенци су увек били другачији од осталих Југословена, али како подсећа Класић, "ипак не толико другачији колико се верује и колико би сами Словенци желели".
- Није баш истина да је Словенија патила у Југославији и да су друге републике паразитирале на њеној развијености - тврди Класић.
Већ првих година након осамостаљења испоставило се да на европском тржишту Словенци нису конкурентни. Одмакли су се од југословенског, али се нису уклопили у европски миље. Земљом царују корупција и клијентелизам. По подацима из 2016. Словенија је од свих 47 земаља чланица Савета Европе имала највиши степен кршења људских права.
Тако је 1992. Словенија са списка својих грађана "избрисала" око 25.000 становника пореклом из других екс YU држава. Ти људи су остали без пензија, без купљене имовине, без основних права, а неки су чак депортовани из Словеније. Неправда је исправљена тек 2014. године, одлуком Европског суда за људска права.
Дежела пати и од историјског ревизионизма. Колаборационисти фашиста из Другог светског рата покушавају се прогласити националним херојима, а пројугословенски антифашисти издајницима. Словенија има и свог Виктора Орбана у лику екстремног десничара Јанеза Јанше.
Од лидера у Југославији, Словенија је постала "небитан фактор" у ЕУ и у економском и у политичком смислу.
Ипак, и таква Словенија је обећана земља за многе становнике других екс YU држава, који и посао и бољи живот траже управо у дежели.
Хрватско незадовољство односима у СФРЈ било је један од кључних разлога распада земље.
Али, за разлику од национално хомогене Словеније, Хрватска је имала велики број незадовољних грађана српске националности, што је довело до бруталног рата с великим губицима. Последице тог рата видљиве су и данас, а многе неправде још нису исправљене.
Али ни "заробљеност" у Југославији, ни рат нису Хрватској нанели толико штете колико демократски изабрана власт ХДЗ-а, на челу са бившим партизаном Фрањом Туђманом.
- Страначки и рођачки непотизам, корупција, однос према политичким неистомишљеницима и "непослушним" новинарима, те пљачка друштвене имовине, проведена по закону, пољуљали су поверење грађана у демократију и институције - наводи Класић.
Иако је улазак у ЕУ 2013. донио побољшања, Хрватска и данас има озбиљних проблема. Друштво је дубоко подељено, што због социјалног раслојавања, што због различитих ставова према правима жена, мањина, ЛГБТ особа, али и према национализму.
Ипак, Хрвати се најжешће свађају када је у питању однос према прошлости.
- Историјски ревизионизам је деведесетих постао дио службене политике стварања новог наратива, којим се чак глорификовао злочиначки усташки режим и демонизовали партизански покрет и Југославија - наводи Класић.
Хрватска није искористила прилику да се наметне као лидер групе екс YU држава које теже уласку у ЕУ. Напротив, с комшијама је чешће у свађи. "Брига за Хрвате изван Хрватске", поготово у БиХ, често поприма размере грубог мешања у унутрашње ствари суседне државе.
Како је закључио Класић, Хрватска упорно "покушава да побегне са Балкана", али је то бежање не приближава Европи. Напротив, само је удаљава, и то у непознатом правцу.
БиХ је у Југославији била пример слоге и просперитета, а претворила се у европски симбол сукоба и неуспеха.
Рат је разорио земљу, агресивни национализам је изазвао спиралу масовних злочина и етничког чишћења, а ни за 26 година мира народи у БиХ се нису измирили.
- Де јуре, БиХ је јединствена, а де факто је подељена на две државе: Републику Српску и Федерацију БиХ - наводи Класић.
Док се у Југославији фамозни национални кључ користио да би се спречила дискриминација, у БиХ је то данас средство којим се успоставља добровољна сегрегација.
- Етнички принцип је у БиХ пречесто пресудан за избор посла, школе, брачног партнера, па чак и избор кафића - обашњава Класић.
Политичка нестабилност и гломазан административни апарат узрок су и економског заостајања. БиХ спада у земље са најнижом конкурентношћу у свету, као и у најсиромашније и најнеразвијеније европске државе.
Рак рана је и корупција и проблематичан однос према прошлости, укључујући и глорификовање пресуђених ратних злочинаца. Логичан резултат је осећај бесперспективности и масовно иселавање становништва.
Иако тежи томе, БиХ ће тешко стићи до ЕУ, процењује Класић.
- Проблеме на том путу ствараће не само односи унутар БиХ, него и не баш добросусједске намере Србије и Хрватске - каже Класић и додаје да ипак највећу одговорност имају политичари који воде БиХ и грађани који за њих гласају.
Јесу ли Црногорци посебан народ или су дио српског народа, са својим специфичностима? Ово је питање свих питања, које већ деценијама оптерећује Црну Гору. И замагљује сва друга питања.
- Уз вишак национализма, црногорско друштво последњих 30 година оптерећује и вишак корупције, непотизма, организованог криминала, злоупотребе државних институција и ауторитарних склоности људи на власти - оцењује Красић.
Због свега тога Црна Гора, којом је 30 година неприкосновено владао Мило Ђукановић, убраја се у такозване "хибридне режиме".
Од 2017. је чланица НАТО, а од 2008. тежи чланству у ЕУ. Али, питање је да ли ће се и када те тежње остварити.
"Што јужније, то тужније", говорило се у бившој Југославији. А Македонија је најјужнија екс YU република. Након стицања независности стање у овој земљи је - још тужније.
Спорили су се 20 година са Грчком око имена државе, а када су прихватили да се зову Република Северна Македонија примљени су у НАТО и постали кандидат за чланство у ЕУ. И даље су сиромашни и оптерећени међуетничким односима, јер је сваки пети грађанин ове државе етнички Албанац.
Уместо да се демократизацијом, јачањем институција и искорењивањем корупције боре за бољу будућност, македонске вође су одлучиле да, по старом екс YU рецепту, улепшају прошлост.
Сиромашна држава је уложила огроман новац у изградњу шуме споменика, који треба да подсећају на “славну прошлост”, али они многе подсећају на лошу копију Дизниленда.
- Амерички Дизниленд је изграђен да би се богати гости у њему забављали. Македонски Дизниленд је изграђен да би се једном од најсиромашнијих народа Европе одвратила пажња од стварних проблема - наводи Класић.
- Словенија - 25.179 долара
- Хрватска - 13.828 долара
- Црна Гора - 7. 686 долара
- Србија - 7.411 долара
- БиХ - 6.031 долара
- Северна Македонија - 5.888 долара
