Стравично невреме на Дунаву: Иван превозио зимницу, испливао само ЧАМАЦ
Таласи високи један метар
Превезао је на кеј пријатељицу са паприкама за зимницу, а када се враћао нестао је у таласима, причају комшије Ивана Д. за којим се трага већ трећи дан.
Шок у Неготину: Девојчица (14) затруднела са 38-годишњим мушкарцем, жели да роди дете
Петогодишњак из Борче на којег је пала грана у олуји у тешком стању, лекари му се боре за живот
Речна полиција пречешљава Дунав у потрази за Иваном Д. (75) који је нестао у недељу око 14.30 када га је, док је био у чамцу насред реке недалеко од земунског Лида, захватило јако невреме. Чамац је у међувремену пронађен, причају рибари у Земуну и његове комшије из викенд насеља „Црвенка 2“, али од Ивана нема ни трага.
- Био сам на броду када је кренуло невреме. Одједном сам видео како човек пада са чамца који наставља даље још 30 до 40 метара. Али он није испливао, једноставно је нестао у води – прича очевидац из Спортско-рекреативног друштва „Дунав“ показујући где се драма одиграла.
У рибарском клубу “Радецки”, чији је Иван био члан, о њему причају све најбоље.
- Превозио је пријатељицу са паприком, јер су планирали да спремају зимницу. Журио је да се врати, али тада га је ухватила олуја – прича чамџија и чувар клуба “Радецки”, којег сви знају као Кума Буцу.
Иван је, причају комшије, родом из Голубинаца у Срему, а већ скоро три деценије живи у насељу “Црвенка 2”. Радио је као пословођа у робној кући у Земуну, а онда је одлучио да остатак живота проведе на Дунаву, а за живот је од тада зарађивао рибарењем. Кажу да од породице има само брата у Голубинцима, а често га је посећивала пријатељица Јагода.
ОЛУЈА У СРБИЈИ: Ветар чупао дрвеће, носио кровове, ИМА ПОВРЕЂЕНИХ
- То је човек који је провео 27 година на Дунаву. Толико се ми и познајемо. Био је здрав, весео, добар и комуникативан. Али знам да се плашио да седне у чамац, јер није знао да плива. Зато ме и чуди што је кренуо када је видео да се спрема невреме. Вероватно се усправио и због јаког ветра пао у воду – прича Сава Медић, док остале комшије потврдно климају главом.
Сви су утучени јер се све мање надају да ће га пронаћи живог, иако и даље не могу да верују шта се догодило. Тврде да Дунав никада није био такав. Таласи су, кажу, били високи један метар. Према комшијској причи, Иван није имао ни прслук за спасавање, а мали чамац који је позајмио није имао коморе.
Његов комшија, капетан Зоран Рибарић, чим је чуо шта се догодило, одмах се бацио у потрагу.
- Знам га десет година, дружио се са мојим оцем. Био је део наше породице, а мени је био као отац. Свако јутро је долазио код нас на кафу и ракију. Све смо делили – прича Рибарић са очима пуним суза.
Пријатељица га молила да не иде
- Од јутра су превозили паприку, а онда је и пријатељицу Јагоду превезао преко. Самопоуздање га је скупо коштало. Када је хтео да се врати натраг, Јагода га је молила: „Немој, Иво, да идеш“, али није слушао. Мотор испрва није хтео да упали, покушавао је више пута, а онда му је један дечко помогао. Да само није успео, можда се ово не би догодило – прича комшија Стевица Качаревић.