СТРЕЉАНО И УБИЈЕНО 32.000 СРБА! Данас се пише историја: Почињу радови на очувању Меморијалног центра "Старо сајмиште"
Радови на заштити објекта Централне куле Меморијалног центра Старо сајмиште почињу данас а свечаности тим поводом присустоваће и председник Србије Александар Вучић, најављено је из Председништва Србије.
Основан је, по закону усвојеном у фебруару 2020, као установа посвећена култури сећања на жртве и историјске догађаје који су се десили на простору данашњег Старог сајмишта, односно на простору нацистичког логора "Јеврејски логор Земун" и "Прихватни логор Земун".
(УЖИВО) ВУЧИЋ НА ВАЖНОЈ ЦЕРЕМОНИЈИ: Председник присуствује извођењу радова у Меморијалном центру "Старо сајмиште" (ВИДЕО)
"ЈЕДИНИ ПРЕДСЕДНИК КОЈИ ЈЕ ТРАЖИО ДА ПОСЕТИ НАЈВЕЋЕ СРПСКО СТРАТИШТЕ" Огласили се наши стручњаци: Вучић је једини успео да заустави ове ударце
ПРЉАВА И ЛАЖНА КАМПАЊА ХРВАТСКИХ МЕДИЈА ПОКУШАВА ДА САКРИЈЕ ИСТИНУ! Ово су куће Вучића које су СПАЉЕНЕ - од истине се не може побећи (ФОТО)
На овом месту се налазио Логор Сајмиште, на левој обали реке Саве, спрам Савског моста, да би 11. септембра 1937. године на том месту био отворен Први београдски сајам.
Првобитни београдски сајам саграђен је на основу одлуке Београдске општине 1936. када је Друштву за приређивања сајама и изложби уступљена област поред тада новог Моста краља Александра.
Радови су започети 1937. године и до почетка Другог светског рата изграђени су Турски и велики, Немачки павиљони. Постојали су планови да се изгради и југословенски павиљон, међутим по избијању ратова они нису реализовани.
Први београдски сајам имао је добар почетак, са богатом понудом која га је учинила популарним местом за излазак Београђана.
У почетку логор је био само за српске Јевреје, међутим касније су овде слати и други политички осуђеници, комунисти, партизани и четници. Црна историја је исписана овде за време окупације, када је око 8000 Јевреја и 32000 Срба убијено у "душегупкама", стрељано у Јајинцима или просто умрло од ужасних услова у самом логору. Логор је радио од 1941. до 1944. године.
После рата сајам никада није успео да поврати своју првобитну функцију, вероватно због своје крваве историје током рата. Сви југословенски павиљони су уклоњени и овде су смештене институције задужене за изградњу Новог Београда.
Осталим павиљонима и Централној кули претило је рушење јер се нису уклапали у визију нове, модерне метрополе, међутим 1951. године претворени су у станове за социјално угрожене или предати на коришћење Удружењу ликовних уметника Србије. Неко време овде је било смештено ромско насеље које је било исељено са своје првобитне локације 1961, пред самит Несврстаних.
1992. године израђен је урбанистички план за комплекс Старо сајмиште који није реализован ни до данас. Народни музеј одржао је 2006. године манифестацију под именом "Старо Београдско сајмиште 3 1: сајмиште, стратиште, уточиште", чиме је упућен апел за обнову ове области и враћање старог изгледа сајмишта.
2008. године ипак је одлучено да се овде изгради Музеј холокауста и планира се да будуће уређење представља меморијални музеј са усклађеним компатибилним садржајима околних објеката.
Прихватни логор
Есесовски генерал Харалд Турнер поносно је могао да јави својим претпостављенима: "Србија је једина земља у којој су јеврејско и ромско питање потпуно решени." Међутим, практични есесовци испражњени логор Старо сајмиште нису могли да оставе неискоришћеним.
У Београду је постојао концентрациони логор који памтимо као Бањица, званично се звао Логор Дедиње. Кроз њега је прошло око 30.000 заточеника, конкретно је познато 23.637 имена. Године 1969. основан је музеј о том логору, он је проучен и проучава се, закон о Меморијалном центру "Старо сајмиште" због тога га оправдано не помиње посебно.
Јеврејски логор је укинут, основан је Прихватни логор. У њему су као у неком дистрибутивним центру сакупљани политички затвореници који ће бити транспортовани у велике концентрационе логоре у Немачкој и Пољској или у Јасеновац, пре свега борци народноослободилачког покрета или осумњичени да раде за њега, симпатизери или просто противници нацизма и Недићевог режима.
Историчар професор Милан Кољанин савесно је испитао историјат тог логора и објавио имена његових команданата, есесовских официра, установио да су кроз њега прошле 31.972 особе, претежно Срби, али и других националности, умрло их је 10.363.
Иако се Меморијални центар наравно може ослонити на Кољанинов рад, могућностима нових истраживања никад краја. Меморијални центри логора у које су транспортовани људи одавде, пре свега Аушвиц и Mauthauzen, а исто тако и немачки документациони центар за логоре у месту Аролзен, могу се замолити за сарадњу, тамо вероватно знају које су особе стигле из приватног логора – Анхалтелагера – у Београду и каква је била њихова судбина у новим логорима, да ли су тамо убијени, умрли или ослобођени.
