Сутра славимо Михољдан: Они КОЈИ СЕ ВОЛЕ никако не смеју да ураде ОВУ ЈЕДНУ СТВАР

Православни верници сутра обележавају празник Светог Кирјака, у народу познатији и као Михољдан. Према народном веровању, после Михољдана наступа права јесен која је календарски већ увелико почела.

Албанце с Косова више нико неће: Тачи моли власти у Тирани да свима дају ДРЖАВЉАНСТВО Албаније

Дачић певао "Осман агу" пред Ердоганом: Шта је требало, да га убијем КАО МУРАТА?!

Октобарски топли дани везани за овај народни и верски празник познати су као Михољско лето.

За разлику од многих других црквених празника, када се "забрањује ово или оно", народ каже да на данашњи дан баш треба радити - али не у кући. Тај обичај потиче из времена када су се почетком октобра обављали последњи пољопривредни радови пред почетак зиме, тако да су све снаге биле преусмерене у те послове, а они кућански могли су да сачекају и зимско време.

Постоји и веровање да се на Михољдан не треба венчавати. И ово је веровање такође утемељено на томе да сватови не би могли да окупе госте, јер су сви заузети другим пословима за припрему за зиму.

Свети Кирјак је рођен у Коринту крајем четвртог века и за живота је сматран стубом хришћанства и узором монашких врлина.

Читајући Свето писмо, веома рано је почео да се диви устројству спасења људског рода, а жеља за духовним животом одвела га је у Јерусалим, где је ступио у манастир и добио почетна упутства о монашком животу. Боравио је у више манастира где се, посветивши се хришћанској вери, и борио против јереси.

Предање каже да је био крупан и снажан човек, иако је цео живот провео у строгом посту. Пред крај живота боравио је у монашкој обитељи Светог Харитона, где су монаси јели једанпут дневно, и то по заласку сунца.

БЛОКИРАНА НАСТАВА У ТРГОВАЧКОЈ ШКОЛИ: Због напада ученика на професорку, 50 њених колега НА НОГАМА

Кирјака су монаси поштовали као исцелитеља и утешитеља болесних и невољних. Поживео је 109 година и упокојио се 557. у пустињи где је провео старост и последње године живота.

У православном календару се на овај празник помиње и освештање базилике Светог Михаила у околини Рима, што је и објашњење за назив празника, али је вероватније (оспоравано) тумачење које је дао Вук Стефановић Караџић у свом "Ријечнику".

Тамо је српски реформатор казао да је Михољдан у народу примљен под утицајем католичке цркве (јер Светог архангела Михаила СПЦ слави 20. новембра као Аранђеловдан), која је нарочито имала снажно деловање на Србе који су од Турака избегли у Аустро-Угарску, те да је прећутно и Српска православна црква прихватила овај обичај.