Прљава тајна ОЖИВЉАВАЊА о којој ниједан доктор не жели да прича

Са побољшањима у нези пацијената, очекивања људи су свакако порасла. Некако смо прешли из "ваш ближњи има смртоносну болест и учинит ћемо све у својој моћи да је лечимо и умањимо бол" до "ваш ближњи има болест за коју нема лека, али ми ћемо је свеједно лечити као да има".

Проблем је у томе што сви умиру, кад-тад. Али, чак и они с терминалним болестима су ретко свесни сопствене смртности, као и њихови ближњи, те имају нереалистична очекивања око тога што лекари могу предузети. Посао доктора постао је људима давати наду и преписивати лекове, али у ситуацији у којој би сами требали одлучити какво лечење желе, они би знатно чешће него други смртници одбили лечење.

Да ли је реч о тајнама професије с којима су упознати или о схватању да је боље живети квалитетније тајне су који они држе за себе због Хипократове заклетве, али ипак би волели да људи знају. Сви који раде у здравственом систему знају да је он сам, посебно ако се тиче неге на крају живота, врло лош. Међутим, постоје ствари које људи могу сами направити како би преузели контролу над својим или здрављем својих ближњих.

1. Разумевање шта је оживљавање

Готово универзално, обухвата притисак у грудима, интравенозне лекове, механичко удувавање ваздухаи дефибрилацију. У случајевима оживљавања где циљ није само преживљавање већ повратак на претходни ниво функционирања, шансе успеха су забрињавајуће мале. Напослетку, кад би вам лекар понудио операцију која има само 1,7 посто шансе побољшања вашег стања, а истовремено је болна у узнемирујућа, већина људи то вероватно не би одабрала.

У нашем друштву се брига и љубав изједначавају с тиме да се "учини све". Како људи старе, нагласак би требао бити на квалитету, а не квантитету живота, што људи често занемарују па из себичних разлога не желе да пусте некога. Био сам присутан на безброј оживљавања и њихових покушаја с врло различитим успехом.

- Често се ради о људима који су оживљавани само због добробити својих породице, а остатак живота су провели непокретни и зависни од апарата. Верујем да је наша улога као лекара да лечимо болест, а у тренутку у којем дође до тога - олакшамо смрт. Мој је отац одбио оживљавање и након што му је пукнула аорта нисам се противио томе, већ сам га пустио да оде, а одржаван је на животу толико дуго да се опростимо. Да сам у дубокој коми, не бих волио да ме на вештачки начин држе живим - то напросто нема смисла - каже нефролог Паскал Лане.

2. Разумевање што оживљавање није

Оживљавање није гаранција преживљавања живота каквог је појединац пре имао, а Холивуд нам даје лажну слику тога. Према великој анализи докторских серија на ТВ-у, чак 75 посто људи врати се на "старо ја". Истина је другачија. Просечна шанса успеха оживљавања младе, здраве особе (што значи да је функција мозга нетакнута) износи тек 30 посто. Код старијих људи с хроничним медицинским стањима износи тек од 1 до 3 посто. За неке пацијенте, она се приближава нули.

Људи мисле како оживљавање функционише тако да вас напросто врате из мртвих без последица, али стварност је другачија - најчешћа су оштећења разних органа и система. Не бих ишла на одељење интензивне неге ако се узрок болести не би могао уклонити, а свакако не би пристала на храњење на цевчицу или да машина дише за мене. Мислим да би вам већина лекара рекла како би желели умрети у миру свог дома. Кад сам тек почињала да радим запрепастио ме је пацијент који је одбијао терапију, али његове речи сам запамтила.

 - Треба знати кад се продужава живот, а разликовати кад се одаљује смрт. Ако продубљујемо смрт, продубљујемо и бол -  каже докторка Исобела Ел-Шанавени.

Укидају се здравствене књижице у Србији?! Ускоро код лекара идемо само са овим документом?

3. Ризици оживљавања

Сви мисле како је оживљавање добро јер спашава живот. То је наравно истина, али само понекад. Али сви лекарски третмани имају ризике и нуспојаве повезане с њима, то је инхерентна природа практиковања медицине. Дугорочно, пацијенти могу завршити с лошим неуролошким функцијама, зависни од апарате који дишу за њих, с никаквом надом повратка на старо због ранијих плућних болести или других компликованих здравствених стања. Могу бити везани за кревет и развити чиреве на разним деловима тела. Ти чиреви могу се инфицирати. Често су везани како не би из грла ишчупали цеви које их одржавају на животу, али многи то ипак чине готово до делиријума. Бројни пацијенти добивају уринарне инфекције због којег је обавезан катетер, а често постају инконтинентни. Велик број породица се може осећати заробљено том ситуацијом, верујући како је њихов ближњи победио изгледе након срчаног инфаркта или сличног стања, те је неправедно завршио везан за кревет с бројним проблемима. Међутим, важно је споменути како никад није касно одустати од вештачког одржавање живота.

- То није исто као ускраћивање неге или узроковању смрти, јер болест која стоји иза тога свега и довела је до тог стања - објашњавају лекари.