Тајна собе 3327 Њујоркер хотела: Ово је најтужнија прича о српском генију Николи Тесли
"Могла сам га живо замислити, онако високог, како се споро креће по тој маленој кутији од собе..."
Наталија Принци која је написала књигу о Николи Тесли под називом Теслина Фреквенција Мира, објаснила је да је соба 3327 у Њујоркер Хотелу, у којој је научник живео до смрт, заправо вечни споменик људске незахвалности.
Прочитајте и:
Преносимо у целости шта је Наталија осећала након прве Комеморативне Конференције одржане у част Николе Тесле.
- У тренутку када сам се затекла у Теслиној соби 3327, прошло је тачно 70 година од Теслиног задњег удаха. Била сам позвана на прву Теслину Комеморативну Конференцију, одржану у част и обележавање његове смрти у Њујоркер Хотелу у јануару 2013.
Написала сам књигу неколико година пре тога дана, и назвала је Теслина Фреквенција Мира. Наочиглед беше то прича о његова последња три дана живота али, на дубљем нивоу, рефлектирала је његов целоживотни труд у доношењу мира нацијама света.
Тесла је разумео, боље него ико, како то неће бити једноставан задатак. Ратови су били масовни покрети лишени разума који су чврсто почивали на слепом дослуху и лажним уверењима нација које су их покретале. А знао је да је маси потребна компонента времена како би се умирила.
Чиста физичка законитост натопљена крвљу у част - Смрти. Ништа више. Ништа мање. Ниједан часно. Само то! Те вечери сам била управо запањена чињеницом да седим у његовој соби. Моја опчињеност је трајала и претходна три дана. Посебно ме запањила изванредност: Тесла је још увек могао привући људе да следе његове путеве.
Ништа се заправо није променило изузев компоненте времена т = 1943 70 и због те необичности, Тесла је био једини који је заправо недостајао у тој вечерњој слици собе 3327. У вези просторне компоненте те исте формуле, ништа се битно није променило. Димензије собе су биле исте, читав хотел се тек мало изменио а врста готово опипљиве енергије лелујала је његовом собом.
Седела сам на једноме од две кревета који сада красе собу и гледала уоколо. Простор у којем је боравио Никола Тесла, један од највећих умова модерне историје, беше клаустрофобично мален од плафона до пода и од зида до зида.
Могла сам га живо замислити, онако високог, како се споро креће по тој маленој кутији од собе. Промислила сам, са апсолутном сигурношћу у сопствену процену, да се никада неће изградити вечни споменик људској незахвалности од собе 3327 Њујоркер Хотела.
Чула сам Теслин строги приговор: "Наталија, није ми био потребан велики простор за размишљање". Супротставила сам му: "Није ово више прича о Вама, господине Тесла. Када боље размислим, није никада ни била о Вама.
Соба не говори толико о Вама колико се огледа у нама, људима, незахвалним будалама. Доста сте бисера бацили пред свиње, зар не мислите?"
Никола Тесла је био одиста велики господин да ми ишта на то одговори.
