Направљени тајни спискови за хапшење Срба, а активирају их ОВАКО
Завера "комшија"
Богдан Митровић, који је пре неколико дана ухапшен у Сувој Реци на Косову и Метохији, у притвору је високе безбедности у Подујеву, где чека даље одлуке суда. Прошле године на сличан начин у Хрватској је ухапшен возач из Панчева Младен Граовац, који се већ годину дана налази у притвору у Сплиту. Митровићу и Граовцу заједничко је и то што су обојица пре хапшења више пута боравила на Косову, односно у Хрватској.
"Хапшење Митровића је врхунац лицемерја Приштине"
Албанци очајни: Приштина се жали ЕУ на Александра Вучића
Убрзо после хапшења Рамуша Харадинаја у Француској – а касније и пуштања, одјекнула је информација да постоје налози за хапшење 57 осумњичених Срба за наводне ратне злочине на КиМ.
Најновије хапшење Богдана Митровића у Мушутишту по обиласку породичне куће, покренуло је још једном питање – да ли тајне потернице заиста постоје и када се оне активирају.
- Када је реч о садашњим притварањима, то се изводи на основу некаквих спискова за које, наводно, нико никада не зна. Наравно, они који примењују те спискове имају нека сазњања о томе или их ад хок активирају када је нека потреба неког тренутка - каже адвокат Живојин Јокановић.
Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић рекао је да тајне оптужнице имају за циљ да застраше људе и одврате их од повратка на њихова огњишта, да их одврате од захтевања да им се врати њихова имовина.
- Ми имамо више од 80.000 узурпиране имовине, кућа, станова, сви солитери у Приштини, зграде по Пећи, Призрену – неко жели да спречи људе чија је то имовина, да дођу ту да живе или располажу као са својом имовином - истиче Ђурић.
За разлику од Косова и Метохије није тајна да списак постоји у Хрватској. Прошлогодишње хапшење Младена Граовца, међутим, потврђује да се хапсе и они који нису на списку. Више пута одлазио је у родни крај, а последњу посету завршио је у сплитском затвору, где је и данас. Суђење би требало да буде завршено овог месеца.
Саво Штрбац из "Веритаса" каже да има бар 1.200 Срба и припадника ЈНА за којима су Хрвати расписали потернице.
- До сада је у свету ухапшено 166 Срба углавном Срба, међу њима и има и припадника ЈНА који нису баш сви Срби, од тог броја 68 их је изручено, од тога је 21 ослобођен или су поступци обустављени - рекао је Штрбац.
Списак држављана који су осумњичени, оптужени или осуђени за ратне злочине, последњи пут је ажуриран 2013. године. Имајући то у виду, Министарство правде је од друге половине 2016. године увело праксу да захтеве прослеђује Министарству правосуђа Републике Хрватске у циљу провере.
Држављани Србије, путем захтева који се налази на сајту Министарства правде, могу да добију податке о статусу пред хрватским правосудним органима. На последњем списку који је Хрватска доставила Србији било је 1.577 имена против којих се води истрага или су подигнуте оптужнице за ратне злочине.