ТАМНА СТРАНА ИСТОРИЈЕ АУТОКОМАНДЕ: Сваки дан пролазимо поред нацистичког концентрационог логора, а да то и не знамо (ФОТО)
На месту међуратне касарне и складишта артиљеријских оруђа Немци су оформили логор за Јевреје и Роме, логор у коме је смрт пронашло око 4.000 Јевреја и 1.300 Рома.
Кад крећући се ка Аутокоманди пређете ауто-пут Београд-Ниш, па пешке (улица је једносмерна за возила) скренете лево у Табановачку (пре и паралелно са Војводе Степе), прва стаза лево одвешће вас на једно од места које је у Другом светском рату било право губилиште. Предворје ужаса.
ТИЦАНОВА БУНА - Време кад су народни представници стајали уз народ по цену живота и смрти
У питању је позиција концентрационог логора који су нацисти основали 22. августа 1941, а који је био оперативан све до 12. децембра исте године. Сврха логора била је да се у њега скупе Јевреји и Роми из Београда и Баната и имао је функцију тзв. проточног (пролазног логора), што значи да је служио ка сабиралиште и успутна станица за даљи третман затвореника, био тај смрт или одвођење на друго место (логор или присилни рад).
Прочитајте и:
Нацисти су искористили предратну инфраструктуру за основање логора. У питању је место на коме се налазила касарна "Краљевић Андреј" са коњушницом и складиштем за артиљеријска оруђа. Отуда и име - Топовске шуме.
Већ средином августа 1941. Немци су наредили да се почне сабирање Јевреја који су потом смештани у логоре. Приведени из целог Баната и престонице, они су између осталог одведени у "Топовске шупе", одакле је њихов пут био само гори.
Када су одвођени на губилиште, затвореници су лагани "како их воде у Аустрију, у логор са бољим условима".
Већина је одвођена у Јајинце (на путу за Авалу) или у село Јабуку (код Панчева), где су стрељани. Око 3.000 страдалих је био погубљен у складу чувене ноторне нацистике политике "сто за убијеног немачког војника, педесет за рањеног". Преосталих 1.300 је погубљено под оптужбом за антифашизам.
Први белег подигле су власти СФР Југославије 1951, али само за "пале другове", антифашисте. Тек 2005. године постављена је спомен плоча која на три језика (српском, хебрејском и енглеском) пише:
"На овом месту од августа до децембра 1941. налазио се нацистички концентрациони логор за Јевреје и Роме из Београда и Баната. Сви су проглашени за таоце и дневно по неколико стотина је одвођено на стрељање."
Плоча је постављена на преостали зид који је ивичио сам затворски камп. Неке од преосталих грађевина и даље стоје, али у трошном стању. "Заливене" ђубретом.
НИЈЕ ЧУДО ШТО ЈЕ ИЗГОРЕО: У "Депоу" се налазило једно од НАЈЈЕЗИВИЈИХ места у Београду!
Пре неколико година "Делта холдинг" је најавила градњу огромног тржног центра који би подразумевао и рушење простора на коме се налазио овај логор. Србија је, као потписница конвенције сећања на Холокауст, има дужност да не руши стратишта јеврејског народа, па су тако грађани пре две године покренули иницијативу, тражећи од Града Београда да не дозволи градњу тржног центра.
