Тања Мишчевић за Србију Данас: Циљ уласка Србије у ЕУ јесте БОЉИ ЖИВОТ СВИХ НАС, грађани то морају да схвате

Србија је претходну годину завршила са отворених 12 преговарачких поглавља, два су привремено затворена, што представља велики успех с обзиром да су прва поглавља отворена децембра 2015. године. О томе шта Србију чека у 2018. годину и колико поглавља треба да буде отворено следеће године, разговарали смо са Тањом Мишчевић, шефицом преговарачког тима Србије са ЕУ.   

То је суштинско питање. Европска унија у основи јесте мировна идеја, идеја да се спаси Европа и сви њени будући нараштаји после стравичне прве половине 20. века, Првог и Другог светског рата који су заправо највише штете и економског разарања нанели Европи. Идеја европских интеграција јесте идеја мира, али не само као одсуство сукоба већ је та идеја мира "напуњена" нечим позитивним а то је економска интеграција. Иза те велике идеје мира стоји јасан интерес. Ми интерес и даље посматрамо пежоративно у смислу да не смете имати интерес јер то значи да радите само за своју корист. Када обрачунате да је ваш интерес исти као интерес људи који су правили ЕУ, да би обезбедили мир и да би кроз економско повезивање тај мир био трајан, онда видите да заправо причате о истој идеји. Да ли грађани Србије довољно знају о Европској унији? То је велико питање. Нажалост, идеја европских интеграција Србије и ЕУ није привлачна тема. Наше приближавање ЕУ спомиње се када причамо о отварању поглавља, о томе колики је број тих поглавља, када причамо о владавини права, о питању статуса и дијалога са Косовом, и наравно када говоримо о односима са Руском Федерацијом. Суштина европских интеграција јесте да живимо у развијенијем друштву, еколошки стабилном, одрживом. 

Србија на европском путу: Данас отварање још два поглавља са ЕУ

Брегзит још увек није завршен и он би требало да се заврши у марту 2018. године. Сумњам да је могуће и тада доћи до потпуног договора. Ту постоје три кључна питања. Прво питање јесте новац. Британија је на себе преузела обавезу не само коришћења већ и уплате у буџет ЕУ до 2020. године, а у неким стварима и много касније јер се пројекти ЕУ просто тако планирају. Ту постоје различите процене, спомиње се цифра од 300 милијарди евра. Друго важно питање јесте слобода кретања али у домену Северне Ирске. Граница са Северном Ирском морала би постати за Британију спољни шенгенски зид што је политички веома осетљива ствар између Републике Ирске и Британије што нарушава неке њихове претходне договоре. Треће питање јесте заједничко европско тржиште које Британија јако цени. Лондонски Сити је највеће финансијско средиште Европе. Преко Ситија иду све финансијске трансакције у ЕУ а не преко Фанкфурта где је седиште Европске централне банке. Одлазак инвестиција из Ситија у Франкфурт био би додатни трошак. Целокупан процес преговора између Лондона и Брисела ће доста трајати. Европска унија не треба да раскида све везе са Британијом јер је та конекција јако важна Европи. С друге стране и Британији треба ЕУ јер, према проценама, после 2050. године ни једна европска држава појединачно неће бити међу десет највећих трговинских сила али хоће Европска унија. 

Европска унија саопштила: Транзициони период након Брегзита треба да се заврши до краја 2020. године

Неће моћи ако ту ракију желе да продају на тржишту. Уколико хоће своју ракију и месо да изнесу на тржиште онда оно мора да буде добро исконтролисано зато што на том тржишту ја као купац морам бити заштићена. Имали смо различите случајеве тровања у Србији као што је случај ракије "зозоваче", о салмонели да не причам. Нико не забрањуње печење ракије, нико не забрањује држање свиња као и начине клања и обраде меса. Али, произвођач који хоће те производе да пласира на тржиште мора, од узгоја свиња до начина обраде паковања, да гарантује безбедност ономе коме то нуди. У томе је само разлика. Србија је добила акредитацију за коришћење ИПАРД Фондова - бесповратних средстава за пољопривреду и то су озбиљна средства које пољопривредни произвођачи могу да користе. Важно је нагласити да то није за велике комбинате него за мале произвођаче. Ипак, коришћење ових фондова је велики посао јер захтева од нашег пољопривредног произвођача да користи компјутер, да говори енглески језик, пише европске пројекте. Али, то није нерешив проблем. Најбољи пример је Пољска и пољски сељаци који су на почетку користили услуге министарства, развојних агенција,  полако схватајући да морају да раде на себи да би могли користити фондове ЕУ. Треба споменути да је референдум за ЕУ у Пољској једва прошао због противљења пољопривредних произвођача, међутим, данас су они највећи заговорници европских интеграција у овој држави. Исти је случај и са хрватским пољопривредницима који су у почетку такође били против уласка у ЕУ али су касније променили мишљење. Постоји велики потенцијал код коришћења ових средстава али то уједно захтева и наше учење и рад на познавању ЕУ фондова. 

Какав почетак године! Европска комисија поручује- Очекујемо напредак Србије на путу ка ЕУ

Идеју Сједињених европских држава је пласирао Винстон Черчил. Често се у доба кризе појави Черчилова идеја о стварању Сједињених европских држава. Суверенитет у Европи је изузетно важна ствар. Идеално решење за Европу јесу Сједињене Европске државе али смо од тога јако далеко и то није реалан предмет разговора у овом моменту. Први чланак у домаћој литератури који се бавио питањем да ли ће Европске заједнице тада опстати објављен је у Београду 1959. године. Хоћу да кажем да се од времена настанка ЕУ поставља исто питање, питање њеног опстанка. Сматрам да ће ЕУ опстати јер постоји јасан интерес. Због интереса држава, бизниса па и сваког појединца ЕУ ће опстати. Евроскептичних идеја је било одувек и увек ће их бити. 

Могерини о будућности Балкана: Ова година ће бити кључна!

Нисам задовољна темпом отварања поглавља. Могла би да буду отворена још четири поглавља почетком 2018. године ако за то постоји сагласност свих 28 држава чланица ЕУ. Оно што је важно да грађани знају јесте да је процедура за отварање поглавља таква да одлуку о отварању поглавља доноси свака од 28 држава ЕУ. Ако се макар једна држава супротстави, онда нема отаврања поглавља. Наши преговори имају одређене специфичности, а то су поглавља 23 и 24 (правосуђе и људска права). Уколико било која држава чланица каже да нема напретка у овим поглављима онда нема отварања нових поглавља. Друга специфичност је чувено поглавље 35 које се не односи на Косово него прати сповођење договора у дијалогу између Београда и Приштине. То је чисто политичка процена. Поглавља 23, 24 и 35 се последња затварају. Поглавља 23 и 24 су суштинска поглавља, не само за нас као грађане већ и за стварање услова за повећање инвестиција и бољих привредних услова. Циљ нам је да сва поглавља за која смо спремни отворимо 2018. године али предуслов су поглавља 23 и 24. 

Ми смо рекли да до краја 2021. године можемо у потпуности да ускладимо свој правни систем са правом ЕУ а онда морамо још да доказујемо да смо то у стању и да имплементирамо. Према мишљењу председника Европске комисије Јункера државе које сада преговарају могле би 2025. да постану чланице. Ми морамо завршити преговоре до 2023. године. Ја бих рекла да је та 2022./2023. година већ сутра, обзиром на обим посла. Морамо се боље организовати у смислу спровођења ствари, посебно на локалном нивоу. 

Јоханес Хан поручио: 2018. година је КЉУЧНА у процесу приступања Западног Балкана Европској унији!

Поглавље 27 је другачије од осталих. Код свих поглавља највише разговарате са државама чланицама али код поглавља 27 више се преговара са Европском комисијом. Наше неформално усаглашавање са поглављем 27 већ је почело и ради се на преговарачкој позицији. Нисмо још озбиљно почели да причамо о заштити животне средине. Не знам да ли сте свесни да уколико до 2020. године озбиљно нешто не урадимо са нашим водама, подземним и надземним, ми улазимо у процес који више нема повратка. То значи да ћемо сваке године губити капацитете пијаће воде. Дакле, ми морамо почети да се приближавамо тим европским стандардима сигурне пијаће воде како бисмо могли да спасемо воду без које нема живота. Трошкови усклађивања закона Србије са Европском унијом у области заштите животне средине процењују се између 11 и 15 милијарди евра, а потпуно усклађивање очекује после 2030. године. Без усклађивања закона Србије са ЕУ у области животне средине немате могућност да заштитите акомулације пијаће воде, да немате могућност да ставите  филтере на високе димњаке...Све је то нешто што ће побољшати квалитет наших живота. Ми у сваком насељеном месту имамо нелегалне депоније које палимо. Када палите нелегалне депоније то штети животној средини. Депоније треба рециклирати јер енергија никад не нестаје већ се пребацује. 

До сада отворено ДЕСЕТ ПОГЛАВЉА са ЕУ: Шта значе поглавља 6 и 30 и докле је Србија дошла у преговорима

Бугарска отвара сет балканских председавања па иза Бугарске иде Аустрија, где Балкан заправо почиње. После Аустрије Европском унијом председава Румунија па онда 2020. године председавање преузима Хрватска а у другој половини Немачка. Не мислим ја да ће нам они давати било какав попуст него нас по природи ствари боље разумеју. Они су нам у окружењу и боље разумеју наше односе. У највећем интересу наших првих комшија јесте да Србија што пре постане чланица Европске уније. Очекујем разумевање Бугара  које је постојало и пре почетка председавања. У мају 2018. године биће организован Самит ЕУ посвећен Западном Балкану који ће се одржати у Софији. Према најавама, у плану је да на Самиту буде донета одлука о укидању роминга између Западног Балкана и Европске уније што представља врло лепу вест. 

Да, Србија ће према Уставу имати референдум о уласку у Европску унију. Када питате грађане где би волели да живе, где би волели да им се деца школују увек је то Западна Европа. Али онда са друге стране имате један парадокс који не умем да објасним. Када их питате да ли видите Србију у Европској унији њих 50 посто каже да. То показује нашу збуњеност и још увек нисмо у довољној мери показали да је процес европских интеграција наш унутрашњи процес. Циљ целокупног процеса европских интеграција јесте бољи живот свих нас, грађани то морају да схвате. 

Европска унија ускоро одређује судбину Србије: Улози су ОГРОМНИ, одлуке ће утицати на неколико будућих генерација

На првом месту то је сигурност, правна али и људска. Друга важна ствар коју бих волела да осете јесте да се са чланством Србије у ЕУ повећавају могућности за бољи и квалитетнији живот, за рад, учење, пословање.  Све што произведемо, ако је добро и квалитетно, наћи ће купца на тржишту ЕУ. Затим, појачава се конкурентност свих нас као појединаца. Морамо се усавршавати, учити током читавог свог живота да бисмо били конкуренти. Није ствар у томе да када се запослимо са 22. године да до пензије останемо и радимо исти посао. Затим, следећа ствар је да промену осетите у свом окружењу, од тога како нам изгледају улице до тога, да ли се могу купити на Лиду овог лета. За мене Европа није касица прасица, за мене је Европа много више вредносна ствар. Последња је корист коју држава треба да има. Нисте више "на столу" као предмет расправе, него за столом где се одлуке доносе, а то је јако важно. Дакле, ви учествујете у одлучивању а не одлучују други о вама.