ТЕНКОВИМА НА РАДНИКЕ: Дан када су полиција и ЈНА изашли на улице Београда - 30 година од мартовских демонстрација
Данас се навршава 30година од првих великих опозиционих демонстрација које је у Београду, због политике тадашње државне Телевизије Београд према опозицији, 9. марта 1991. организовао Српски покрет обнове на челу са лидером Вуком Драшковићем.
Иако је повод био тражење оставке генералног директора Телевизије Београд Душана Митевића и министра полиције Радмила Богдановића, демонстрације су се касније претвориле у побуну против Слободана Милошевића.
ЧАС КИША, ЧАС СУНЦЕ, А ПОНЕГДЕ И СНЕГ: Познато какво нас време очекује до краја недеље
ШТА СУ ТО "СКАЈ" ТЕЛЕФОНИ? Омиљени у криминалним групама, хакери и безбедносне снаге имају главобоље да их провале!
НЕВЕРОВАТНО! Тротинет на ауто-путу у Београду јурио 80 на сат - реакција УРНЕБЕСНА кад је видео камеру (ВИДЕО)
Демонстрације су на кратко уздрмале власт тадашњег председника Србије и лидера Социјалистичке партије Србије по чијем је налогу на улицама престонице размештено 10.000 полицајаца, а у вечерњим сатима на улице су изашли и тенкови Југословенске народне армије.
Пошто је на тв Београд емитован прилог у ком је наведено да СПО сарађује са популистичким режимом у Хрватској, Драшковић је прогласом 16. фебруара позвао на демонстрације "9. марта, тачно у подне на Тргу републике", а главни захтев демонстраната био је смена тадашњег директора РТС-а, као и четворице уредника.
Позиву на окупљање, названом и Митинг против петокраке, придружиле су се Демократска странка и више других опозиционих странака.
Велки број грађана кренуо је ка тргу тог 9. марта, уз повике "Бандо, црвена" и "Слобо, Садаме" али Милошевићев режим није желео да дозволи демонстрације, па је полиција блокирала прилазе Тргу и покушавала да их потисне.
Пред налетом органа реда, лидери опозиције су се склонили у Народно позориште, одатле се окупљенима обратио Драшковић и узвикнуо "Јуриш". Тада су почели жестоки, вишечасовни сукоби на улицама Београда, а полиција је користила палице, сузавац и водене топове.
Демонстрације је преносила телевизија Студио Б, која је убрзо цензурисана, и програм ове телевизије, али и Б92 је прекинут. Током вечерњих часова, на улице Београда, изашли су тенкови, тачно у 19:30 часова, а како је тада саопштило Председниство СФРЈ, на чијем је челу био Борисав Јовић то је учињено на захтев руководства Србије.
Центар града био је опустошен током нереда, у сукобима је повређено је 114 особа, 58 полицајаца и 86 грађана, а ухапшено је 158 људи, међу којима и Драшковић.
Погинули су матурант Бранивој Милиновић (18) и полицајац Недељко Косовић (54). Милиновић је код "Лондона" погођен из ватреног оружја када је полиција отворила ватру ка групи демонстраната, док је Косовић страдао бежећи од демонстраната после пада са висине од пет метара код "Београђанке".
Ипак, деветомартовске демонстрације нису завршене то вече, већ су настављене и наредних дана. Већ 10. марта демонстрантима су се прикључили студенти, који су кренули са Новог Београда, успели да пробију полицијску блокаду на мосту и дођу у центар града.
Код Теразијске чесме, неколико дана смењивали су се говорници у, како је названа, "плишаној револуцији", све до 14. марта, када су сви њихови захтеви прихваћени.
Милошевић је узалуд пробао да одговори контрамитингом на Ушћу, али је на крају ипак морао да испуни захтев за смену генералног директора Телевизије Душана Митевића и њених водећих људи, који су поднели оставке.
Оставку је поднео и министар полиције Радмило Богдановић.
