ИМАО ЈЕ САМО 15 ГОДИНА КАДА ЈЕ ПОГИНУО: Одликован је борац РС, а како је изгубио живот ће вам сломити срца (ВИДЕО)

Навршиле су се 24 године (1993. године) од када је погинуо Споменко Гостић, најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Погинуо је у својој 15 години живота приликом напада муслиманских снага на планину Озрен, а за своје заслуге је одликован Медаљом заслуга за народ.

Рођен је 14. августа 1978. године у Добоју, а 14 година касније, када је избио рат, придружио се редовима Војске Републике Српске. Убрзо је био распоређен на прву линију фронта где се храбро борио и много пута био рањаван.

СЕТИМО СЕ ПАЛИХ ЖРТАВА: Данас је тачно 13 година од ПОГРОМА над Србима на Косову и Метохији!

НЕ ДАЈ СЕ, СРБИЈО! Игуман манастира Високи Дечани послао најтужнију слику косовског погрома (ФОТО)

Споменко је у рату добио надимак Мали Обилић, али не због година, већ због тога што је мртве и рањене другове извлаћио са прве линије фронта по киши граната и метака.

Када се придружио Војсци републике Српске био је распоређен као курир, али не било какав. Споменко је носио храну за борце на првој линији фронта. Фотограф Томислав Петернек и данас се сећа тренутка када је овог малог јунака овековечио.

– Сећам га се као дечака бебећег лица, како ми иде у сусрет на запрежним колима. Погледао сам га а он пуши и то стварно увлачи дим и носи са собом велику торбу пуну хране. Када је видео фотоапарат и он и његови саборци шалили су се како ће сада ући у историју – рекао је Петернек.

Годину дана мали Споменико је ратовао, а онда је приликом офанзиве муслиманских снага на планину Озрен, тешко рањен. Подлегао је повредама, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу у Јовићу.

Након завршетка рата село Јовићи су припали Федерацији БиХ, па су његови бивши саборци затражили премештање посмртних остатака на територију Српске. Тај план још није остварен, али су у неким градовима Републике Српске покренуте иницијативе за именовање улица по Споменку Гостићу.

Мало ко зна да је Споменко одбио понуду да оде далеко од рата и живи у туђој земљи безбрижним животом, све док његова земља не буде доживела мир и слободу.

Споменко је имао оца, али то није ни знао. Он га се одрекао када је имао 4 године, а данас прима пензију на име погинулог сина.

2014. године је, на дан његове смрти, у Добоју испред цркве откривен споменик овом младом хероју.