УДАРНО: Потписан Темељни уговор СПЦ и Владе Црне Горе (ФОТО)
Данас је у Подгорици потписан Темљни уговор.
Премијер Црне Горе Дритан Абазовић објавио је данас да је потписан Темељни уговор између Црне Горе и Српске православне цркве
ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ СТИГАО У ПОДГОРИЦУ: Следи потписивање Темељног уговора?
ХРВАТИ ПОНОВО ПРЕВАЗИШЛИ СЕБЕ! Ругали се Вучићу, патњу и бол српских жртава назвали "КУКЊАВОМ" (ФОТО)
ЛАЗАНСКИ ПРЕ ОСАМ ГОДИНА ПРЕДВИДЕО РАТ У УКРАЈИНИ! Обистиниле се мрачне прогнозе покојног амбасадора (ВИДЕО)
Абазовић је на Телеграму објавио и фотографију са потписивања темељног уговора, на којој се виде патријарх српски Порфирије и Абазовић док потписују уговор.
Шта представља Темељни уговор?
Влада Црне Горе најавила је потписивање Темељног уговора са Светим Архијерејским Синодом Српске Православне Цркве, међутим датум потписивања није био објављен.
У нацрту уговора стоји да држава признаје континуитет правног субјективитета СПЦ и јемчи неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, у складу са правним поретком државе а остављена је могућност увођења веронауке у школама.
Држава се обавезује да, у складу са сопственим правним поретком, укњижи све неуписане непокретности у власништво Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске, Епархије захумско-херцеговачке и њихових црквено-правних лица којима припадају.
Како се наводи, у складу са својим Уставом јемчи Цркви и њеним црквено-правним лицима (епархијама, црквеним општинама, манастирима, задужбинама, самосталним установама и фондовима и, према црквеној намени, појединим храмовима) вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ.
У објектима и просторима државни органи не могу предузимати безбедносне мере без prethоdnоg одобрења надлежних црквених органа, осим у случајевима када то налажу разлози хитности заштите живота и здравља људи.
Као нерадни дани за православне хришћане у Црној Гори су предвиђене недеље и следећи верски празници:
Бадњи дан (24. децембар по јулијанском/ 6. јануар по грегоријанском календару), Божић и Сабор Пресвете Богородице (25. и 26. децембар по јулијанском/ 7. и 8. јануар по грегоријанском календару), Велики Петак, Васкрсни Понедељак, Први дан Крсне славе.
Стране уговорнице су сагласне да ће запосленима код послодавца омогућити у складу са актима послодавца коришћење одмора у току радног времена на верске празнике: Свети Сава, први архиепископ српски (14. јануар по јулијанском/ 27. јануар по грегоријанском календару), Свети Василије Острошки (29. април по јулијанском/ 12. мај по грегоријанском календару) и Свети Петар Цетињски (18. октобар по јулијанском/ 31. октобар по грегоријанском календару), ради учествовања у верском обреду.
Црква и црквено-правна лица имају право да наслеђују, купују, поседују, користе и отуђују покретна и непокретна добра, као и да стичу и отуђују имовину, обављају привредне и друге делатности према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком државе.
У случајевима премештања, изношења из државе или отуђења добара који представљају културну баштину Државе, а на којима право својине има Црква, примјењују се одредбе закона којим се уређује заштита културних добара.
Реституција покретних и непокретних црквених добара, одузетих или национализованих без правичне накнаде, биће извршена у складу са законом који ће уређивати материју реституцује у Црној Гори уз prethоdni договор са надлежним црквеним властима.
Стране уговорнице су сагласне да је то питање потребно регулисати у разумном року.
Непокретну и покретну имовину која треба да буде враћена Цркви у власништво или за коју ће држава обезбедити правичну накнаду утврдиће Мешовита комисија састављена од представника страна уговорница.
Држава финансијски помаже Цркву, нарочито обнову и очување православних верских објеката који имају културно-историјску вриједност.
Држава јемчи право родитељима и стараоцима да својој деци обезбеде верско образовање у складу са сопственим уверењима.
Православна верска настава у јавним школама може се регулисати, у складу са правним поретком државе.
Литије
У градовима широм Црне Горе недељама у току 2019. и 2020. године одржавали су се молебани и литије у знак протеста против усвојеног Закона о слободи вероисповести.
Закону су се противили грађани који у шетње излазили иза свештеника Српске православне цркве.
Прве молитвене литије одржане су 31. децембра 2019. године, а поменути закон је усвојен у другој половини последњег месеца 2019.
Литије се од Божића по јулијанском календару организују двапут недељно, четвртком и недељом.
Законом о слободи вероисповести предвиђа се да држава постаје власник свих верских објеката који су изграђени до децембра 1918. године уколико верске заједнице не докажу власништво над њима.
- Ниједна држава у нашем региону, па ни шире, нема закон који је дуже и пажљивије припреман и око којег су вођене детаљније и отвореније консултације са свим заинтересованим субјектима у држави и изван ње. Овај закон је усвојен да би сви у Црној Гори имали једнако право да, по својој савести, буду или не буду верници било које вероисповијести, и да би закони једнако важили за све - рекао је раније потпредседник црногорске Владе Зоран Пажин.
Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве се противила примени овог закона наводећи да је он донет да би се Српској православној цркви одузела имовина којом располаже у Црној Гори.
Ђукановић претио, Абазовић му експресно одговорио
Председник Црне Горе Мило Ђукановић најавио је крајем прошлог месеца је да ће и формално покренути питање смене Владе уколико буде потписан Темељни уговор са СПЦ на начин на који је најавио премијер Дритан Абазовић.
- Пошто од тих консултација није било ништа, премијер Абазовић би потписао Темељни уговор за који смо оценили да је противан националним интересима Црне Горе. Уколико се потпише такав уговор, нема више маневарског простора, ми идемо у парламент са иницијативом за изгласавање неповерења Влади - поручио је Ђукановић.
Дритан Абазовић прокоментарисао је одмах став Мила Ђукановића.
- Разумем политички контекст те изјаве, нисам за варијанте да се условљава Влада, Влада има свој програма рада, сви су били упознати када су исказали подршку Влади шта ће бити задаци, овај задатак морамо да завршимо да би могли да се бавимо другим стварима. Чека нас јако тешка јесен, чекају нас проблеми који нису генерисани у Црној Гори него ван и ми морамо да решавамо животни стандард грађана. Стога та питања која и даље изазивају неку недоумицу треба склањати са дневног реда на начин да се свим верским заједницама у Црној Гори омогући потпуно адекватан и исти третман. Тако да ће се то дефинитивно десити, у овој или оној форми, али уколико неко после тога повуче политички потез.
