Украдена књига жалости за Тита: Ускоро на аукцији у Шпанији

Из Књиге жалости у Кући цвећа исечено је, и украдено, 40 страна на којима су записи и потписи познатих светских државника поводом смрти Јосипа Броза Тита, из 80-тих година прошлог века, а део тих "експоната" наћи ће 3. јуна на аукцијској продаји у Малаги, Шпанија. 

Музеј историје Југославије покраден на Дан младости: Вредност отуђеног НЕПРОЦЕЊИВА!

Да ли знате како се некада славио ДАН МЛАДОСТИ? (ВИДЕО)

Како је објавила Медијска мрежа Антидот, реч је о 12 аутографских страна (лотова) Књиге жалости, која је у Кући цвећа била отворена за стране државнике. 

Поменути лотови, како наводи ова медијска мрежа, представљају само део знатно веће колекције од 40 страна које су исечене из Књиге жалости и украдене из Музеја историје Југославије. 

Крађа делова Титове Књиге жалости никада није пријављена надлежним органима, јер, како се тврди, никоме у Музеју и Министарству културе није било познато да их нема.

Процурио снимак из давне 1975. године који је Тито НАЈСТРОЖЕ забранио! (ВИДЕО)

Иначе, прикупљање аутограма и записа значајних историјских личности данас представља једну од изузетно важних и цењених грана колекционарства што показују и примери аукција на којима су поједини аутографи продати за астрономске цифре.

Примера ради, један од најпознатијих случајева представљало је писмо Џорџа Вашингтона, које је у децембру 2009. године продато за фантастичних 3,2 милиона долара.

Међу "нашим" експонатима тог типа, који се најављују за аукцију у Малаги, налази се и посвета Титу генералног секретара KPP С С СР Михаила Горбачова, који је у посети бившој Југославији боравио 15. марта 1988.

Музеј историје Југославије покраден на Дан младости: Вредност отуђеног НЕПРОЦЕЊИВА!

Ту су и изрази жаљења и речи посвећене Титу Нородома Сиханука, бившег краља Камбоџе, који је у Београду боравио 12. августа 1982, затим Ху Јаобинга, генералног секретара Комунистичке партије Кине који је у посети СФРЈ боравио 11. маја 1983, затим Индире Ганди, премијерке Индије, која је у Београду боравила 8. јуна 1983, Николае Чаушескуа, председника Румуније који је у посети југословенском руководству боравио 12. новембра 1987, као и Хафеза ал Асада, председника Сирије који је у Београду боравио 28. априла 1982.

Међу њима су и посвете Арафата, лидера Палестинске ослободилачке органиазције који је Кућу цвећа посетио 21. децембра 1988, Алија Хамнеија, врховног вође Ирана који је поводом самита Покрета несврстаних у југословнеској престоници боравио 3. септембра 1989, Мобуту Сесе Секоа, лидера некадашњег Заира (данас ДР Конго) који је Титов гроб посетио 31. марта 1988, Роберта Мугабеа, председника Зимбабвеа који је у посети бившој Југославији био 25. маја 1985, Улофа Палмеа, шведског премијера који се у Титову спомен књигу уписао 21. јуна 1983. и Џорџа Буша старијег, који је у својству потпредседника САД у посети Београду боравио 17. септембра 1983. године.