Уставне промене крајем следеће године: Судство изнело СПИСАК предлога
Да ли ће ово променити Србију?
Консултације о изменама Устава Србије које су предвиђене за правосуђе у пуном су јеку, али конкретна решења која ће се наћи у првом Нацрту биће позната почетком 2018. године, док се реализација уставних промена не може очекивати пре краја наредне године.
Кубуровић за округлим столом: Измене устава за независно судство
Министарка правде Нела Кубуровић очекује да ћемо почетком наредне године имати предлог који ће моћи да се упути Венецијанској комисији на мишљење.
- С обзиром на процедуру која је потребна самој Венецијанској комисији да размотри Нацрт верујемо да пре половине следеће године нећемо добити одговор од њих да ли је оно што смо урадили добро или не - рекла је Кубуровић.
Док струковна удружења и невладине организације предлажу низ промена Устава које се тичу правосуђа, председник Врховног касационог суда (ВКС) и Високог савета судства (ВС С) Драгомир Милојевић сматра да у Уставу треба изменити четири кључна питања, док се остала могу регулисати законом.
Милојевић је подсетио да је правосуђе у новембру прошле године заузело јединствен став у вези са изменама Устава, а кључно је, каже, отклањање мешања извршне и законодавне власти у избор и у рад правосуђа.
- Према мом мишљењу, четири су ствари кључне за измену устава. Најпре је потребно да се дефинише положај судства у односу на остале гране власти, јер садашња дефиниција није довољно прецизна и не гарантује у довољној мери независност судства - навео је председник ВКС.
Друго, додаје, изменама треба да се дефинише ко бира судије, односно ко су чланови ВС С, док трећа кључна измена треба да дефинише који је највиши суд у Републици Србији, чиме би се решио сукоб између редовног судства и Уставног суда.
- Тај однос треба да се дефинише Уставом, а не уставним законом, јер Уставни суд доноси своја правила игре, без контроле и без питања других судија - навео је Милојевић и додао: "сви знамо да је по дефиницији Уставни суд државни орган, а суд суди на основу закона, устава и других међународних правних правила".
Четврто питање од значаја за судство је питање одговорности које, како је указао, подразумева уставно прецизирање услова не само за избор већ и за разрешење судија.
Владимир Ђукановић оштро осудио мешање НУНС-а и НДНВ-а у рад судства
- То је кључно. Устав је највиши правни акт државе и не треба га оптерећивати ситницама које нису од уставног значаја - закључио је председник ВКС.
Струковна удружења и невладине организације имају своје виђење измена Устава важних за независност правосуђа.
И судије и тужиоци желе да се из рада ВС С и ДВТ искључе представници извршне и законодавне власти, као и да се укине трогодишњи мандат након првог избора, док од се остала решења предлагача измена махом разликују око будућег састава тих органа, као и броју питања која сматрају да је важно регулисати Уставом.
Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић је, међутим изразила бојазан судства да би предстојећим уставним изменама могло "само да дође до релокације политичког утицаја на правосуђе", иако се држава обавезала Акционим планом да се тај утицај отклони.
- Држава ће морати да се одрекне првог избора судија у скупштини, затим председника суда у скупштини и избора чланова ВС С у скупштини, али очигледно је да се већ сада траже начини да се тај политички утицај пребаци на нешто друго - рекла је Бољевић.
Она је подсетила да су 29. новембра 2016. на округлом столу Врховног касационог суда судије биле неподељене око тога шта треба мењати.
Селаковић: Грађани се жале на судство јер дуго чекају на одлуку!
- Сви знамо шта треба да буде. Међутим, како ми видимо да се одвијају консултације, мораћемо да будемо задовољни ако се постојеће гаранције (независности) не буду смањивале, јер постоје индиције да ће се можда и то десити. Ми због тога стрепимо, јер то отвара врата за, најусловније речено, реизбор - напоменула је она.
Удружење тужилаца Србије је заједно са неколико невладиних органзиација предложило промене 11 чланова Устава, како би тужилаштво било независно од утицаја политике и функционисало као правосудни, а не државни орган. Тужилаштво би према тим решењима требало да се изједначи у статусу са судством и да заједно чине трећу грану власти, "правосудну власт", уместо досадашње судске власти, поред законодавне и извршне власти.
Важна измена тиче се назива главног тужилачког органа, његовог састава, али и надлежности.
Кубуровић најавила: Предлози тужилаца за измене Устава на разматрању
Наиме, предлог је да се Државно веће тужилаца преименује у Тужилацки савет, у чијем саставу би било 11 чланова, од којих би седам били јавни тужиоци, а четири члана би били угледни правници.
Задатак угледних правника би био да врше контролу рада тужилаца јер, како је рекао Ненад Стефановић из Удружења тужилаца Србије, ниједној професији не треба дати апсолутну контролу, па тако ни јавнотужилачкој.
Такође, УТС се залаже да се искључе Скупштина и Влада из поступка избора тужилаца и судија, те да тај посао искључиво обавља ДВТ односно Тужилачки савет.
Једна од интересантних новина је и предлог да се прошири надлежност јавног тужилаштва на заштиту људских права и грађанских слобода, у случају када државни органи, односно њихови припадници, крше права и слободе грађана.
Удружење судијских и тужилачких помоћника (УСТП) подржало је струковна удружења у предлозима и указивањима на значај измена уставног оквира.
Трвдећи да Министарство правде изоставља јавну расправу приликом израде нових одредби Устава, председница УТСП Јелена Гајић рекла је да би ради изналажења оптималног решења у јавну расправу требало укључити "судијске и тужилачке помоћнике, као незнане јунаке спрског правосуђа".
Преиспитују се казне за насиље у породици: Кубуровић најављује неопходне измене!
- Битно је да правосуђе буде гарант владавине права, судије и тужиоци да буду од интегритета и да се искључи сваки утицај политике из рада правосудних савета, а посебно приликом избора носилаца правосудних функција.
У том смислу је, како је додала, врло важно изоставити било какав улазак Правосудне академије у Устав, с обзиром на то да представља највећу сметњу на путу деполитизације правосудног система и имајући у виду извештаје Савета за борбу против корупције као и извештаје Комисије ЕУ за приступне преговоре са Србијом, који су критиковали њене програме почетне и додатне обуке.
