ВУЧИЋ НА ЦЕРЕМОНИЈИ НА СТАРОМ САЈМИШТУ: "Наш историјски задатак је да гајимо сећање на суграђане страдале од окупатора" (ФОТО/ВИДЕО)

Председник Србије Александар Вучић присуствовао је данас церемонији којом је означен почетак извођења мера заштите на објекту Централне куле Меморијалног центра "Старо сајмиште".

 

 

Председник је након обраћања кренуо у обилазак Центра.

- Мислим да нема у последњих 30 година људи који нису говорили да ће нешто да ураде. Међутим, то заиста није било могуће. Овде неки људи живе, њих не можете тек тако да склоните. Затим, неко је добио дозволу ту да отвори и ресторан - рекао је Вучић.

Како каже, ово је готово невероватно да смо уопште успели да покренемо све ове радове.

- Ја само радим свој посао. Ово је за све нас. Ово је слика и прилика свих нас, овај ужас који видимо и очајно стање. Нас то никада није интересовало. Ово је сувише важна и велика тема. После много деценија, коначно ћемо да вратимо значај ономе што је јако важно за ову земљу. За све оне који су убијани само зато што су били Јевреји, Срби или Роми - рекао је Вучић.

Вучић је рекао да је увек било лакше ићи линијом мањег отпора. Како каже, када радите ствари где су отпори велики, сви беже. Додаје да су ретки људи који хоће да се боре, да прихвате ударце и да се боре.

Председник је рекао да је јако тешко мењати школски систем, али да ће Центар бити едукативног карактера.

- Сваки дан мора да се ради и сваки дан мора да се учи. Тако и ми са 50 и 60 година морамо да учимо себе да мењамо, а у нашем систему нико неће себе да мења. Мењаћемо, али то ће да иде на мучење, силу наметања, биће безброј проблема - рекао је Вучић и додао да верује у новију генерацију просветних радника.

Вучић о десет година власти: Постигли смо велике резултати на које сам поносан

Председник је одговарајући на питање како се осећа након тачно десет година како је дошао на власт, најпре истакао да је Србија данас земља која не личи на ону која је наслеђена.

- Постараћу се да ускоро представим све оно што смо урадили. Србија је изградила путева и аутопутева колико није за претходних 50. Да је изградила болнице, да је схватила да је земља успеха, имали смо мир и стабилност и огроман економски напредак - рекао је Вучић.

Како каже, постоје велики резултати на које је поносан.

- Србија данас има огроман напредак и у дигитализацији. То су чињенице. Већина ће рећи да им је доста мене, и немам проблем са тим, јер сам на крају задовољан када видим да су људи срећни због резултата који смо направили - рекао је Вучић.

Како каже, битно је да Србија настави са политиком мира и стабилности.

- Пре свега велико хвала онима који су данас са нама, а преживели су страдање. Да им кажем једно "извини" што је зграда иза мене у оваквом стању и што скоро 80 година нисмо водила рачуна. Имали смо и имамо много тога што можемо да научимо од јеврејског народса. На жалост том броју од шест милиона очи Јевреја, морамо додати очи Срба и Рома - казао је Вучић.

- Историја нас је научила да ништа није немогуће. Мораћемо својим очима јасно да видимо жртве, наш историјски задатак је да гајимо сећање на наше суграђане који су страдали од окупатора.

- На нашу срамоту имали смо преча посла, него да се бавимо жртвама. Ово је последица нашег односа, наше небриге, нашег непоштеног односа. Било је много обећања иза којих нису следила ама бап никаква дела - рекао је Вучић.

- Велика је част бити председник Србије која је почела да се сећа и да памти. Данас на 78. година од укидања логора, ми га ослобађамо. Починиоци зла на овом месту имају разлога да крију истину. На овом месту су људи убијани, вођени у логоре за рад, као и логоре смрти. Тим жртвама је посвећено Старо сајмиште. Живао живот, живела слобода. Ја сам поносан што сам део генерације која је учествовала у ослобађању Старог сајмишта - казао је.

Затим је минутом ћутања одата почаст свим жртвама логора.

Председник је у присуству патријарха Порфирија стигао на Старо сајмиште. Вучић се поздравио са присутнима. Церемонија је почела интонирањем химне "Боже правде".

Председник Вучић захвалио се онима који су дошли данас, а који су преживели страдање најтежих злочина током Другого светског рата.

- Желим да вам кажем и извините. Извините што је ова зграда данас у оваквом стању и што 80 година нисмо водили рачуна ни о својој прошлости нити о будућности - рекао је Вучић.

Како каже, имао је част да упозна и сретне Шимана Переса, који је рекао да 6 милиона Јевреја живи у нашим срцима, да смо ми њихов глас и очи.

- Имали смо и имамо много тога што можемо да научимо од Јеврејског народа. Нажалост, том броју од 6 милиона очију Јевреја тада, које је он помињао, морају се додати очи милиона и Срба и Рома - рекао је Вучић.

Како каже, данас смо сведоци бројним покушаја релативизације историјских чињеница из Другог светског рата. Додаје да то у Србији неће бити случај.

- Историја нас је научила да ништа није немогуће. Зато ми својим очима, мораћемо јасно да видимо све те жртве. Памтићемо их увек, овде ћемо да гајимо сећање на наше суграђане, све који су страдали без икаквог разлога од злочиначке руке окупатора - рекао је Вучић.

Како каже, свако ко буде пролазио овуда видеће шта се овде дешавало.

- Овде ћемо кроз документа, фотографије и филмове презентовати чињенице, како се неко копиле не би дигло да каже како се овакво нешто није догодило и да је само мит - рекао је Вучић.

Како је рекао, ова зграда је слика и прилика наше срамоте. Додаје да су се многе генерације огрешиле о страдалнике Старог сајмишта.

- Одмах да вам кажем, чини ми се да сам и сам учествовао у томе много година, као да никада нисмо могли да распетљамо имовинске односе. После много година и напорног рада, успели смо да решавамо део по део тога. Уместо да време губите, и да се посвећујете томе како ћете за себе нешто да урадите, ми смо урадили нешто добро за све наше грађане - рекао је Вучић.

Додао је да је велика част бити председник Србије која је почела да се сећа и да памти. Како каже, желимо да опоменемо своје потомке на оно што никада није смело да се догоди.

- Од краја Другог светског рата до данас истина о овом логору била је затрпана. Ми га данас коначно фигуративно и стварно ослобађамо. Почињемо са реконструкцијом централне куле, то је симбол решености да реконструишемо сопствено колективно сећање - рекао је Вучић.

Како каже, овај центар ће у име свих нас одати дужно поштовање жртвама без обзира на њихову националност, а чије је заједничко то што су их нацисти сматрали за смртне непријатеље.

- Живео живот, живела слобода. Хвала вам што присуствујете овом историјси важном чину, ја се поносим што сам део генерације која је учествовала у ослобођењу Старог сајмишта. Нека живи Србија, нека живе сви њени грађани - рекао је председник.

У Меморијалном комплексу "Старо сајмиште" данас се обележава почетак извођења радова на реконструкцији Централне куле, објекта у којем је током Другог светског рата у два нацистичка логора страдало више од 6.500 Јевреја, око 10.000 Срба и више стотина Рома.

Обележавању почетка радова присуствује и председник Србије Александар Вучић као и патријарх СПЦ Порфирије.

Почетак радова биће обележен полагањем цигле, што ће заједно учинити председник Вучић и министрка културе Маја Гојковић.

Церемонија је почела извођењем химне "Боже правде", а на простору где су некада били нацистички логори "Јеврејски логор Земун" и "Прихватни логор Земун", свечаности присуствују и реис-ул-улема Исламске заједнице Сеад Насуфовић, београдски надбискуп Станислав Хочевар, председник Савеза јеврејских општина Србије Александар Албахари, те министри Бранко Ружић, Никола Селаковић, Дарија Кисић, градоначелник Београда Александар Шапић, те в.д. директорка Меморијалног центра "Старо сајмиште" Кринка Видаковић Петров, потомци логораша, чланови ослободилачлих удружења и многи грађани.

Меморијални центар "Старо сајмиште" заједнички је пројекат Министарства за културу и информисање и Града Београда, а основан је као установа посвећена култури сећања на жртве и историјске догађаје који су се десили на простору данашњег Старог сајмишта.

Закон који је омогућио оснивање Меморијалног центра донет је у фебруару 2020. године, а према њему, центар ће прикупљати, сређивати, чувати, одржавати, истраживати, излагати и презентовати архивска, музејска и филмске предмете и документа.

Према Закону предвиђене су две музејске целине, од којих ће једна бити посвећена првој фази логора - "Јеврејском логору Земун", а друга "Прихватном логору Земун" у којем су већину чинили Срби.

Једна целина, према плану, биће у Спасићевом, а друга у италијанском павиљону.

Радови на Меморијалном центру започињу са Централном кулом, а у њој ће, како је планирано, бити канцеларије Меморијалног центра, простор за изложбе и за едукационе намене.

Меморијални центар имаће и свој сајт на којем ће бити доступне информације о логору, а према закону управни одбор Центра требало би да има има седам чланова, које именује и разрешава Влада и то два члана које предлаже Савез јеврејских општина Србије, једног члана који се бира на предлог Националног савета ромске националне мањине, два члана - на предлог органа државне управе надлежног за послове културе и два члана из реда запослених у Меморијалном центру које предлаже директор центра, за чији је мандат предложено да траје пет година.

У састав Меморијалног центра ући ће и Јеврејски пролазни логор Београд - Топовске шупе, који се налазио у близини данашње Аутокоманде, односно удаљен неколико километара у односу на Старо сајмиште.

Логор под називом "Јеврејски логор Земун" налазио се неколико километара од Земуна, на територији која је у Другом светском рату ушла у састав Независне Државе Хрватске која је на захтев Немаца ту територију уступила и на њој дозволила успостављање логора, под условом владе НДХ да у логору не буде српских стражара или полицајаца и да се логор снабдева и финансира из Београда.

У почетку је логор био само за српске Јевреје и то првенствено жене, децу и старце, а свакодневно, од 8. децембра 1941. до почетка маја 1942. године, јеврејска деца, жене и старци убијани су на путу од логора до припремљених масовних рака у селу Јајинци.

За само пет месеци у логору је страдало више од 6.000 Јевреја, а у мају 1942. године када је довршено уништавање Јевреја и Србија проглашена "очишћеном" од Јевреја, у логор су довођени комунисти, партизани, четници, као и цивили и то све до јула 1944. године.

Кроз "Прихватни логор Земун", како му је гласио нови назив, прошло је око 32.000 људи, а убијено око 11.000.

У савезничком бомбардовању 1944. године оштећени су и порушени многи логорски павиљони, након чега је логор расформиран.

Већина Немаца одговорних за рад логора ухапшена је и изведена пред суд, од којих је неколико изручено Југославији и погубљено, док су командант логора Херберт Андорфер и његов заменик Едгар Енге ухапшени током шездесетих година 20. века и то након много година скривања.

Андорферу и Енгеу су у Западној Немачкој и Аустрији изречене кратке казне, с тим што Енгеова казна никада није одслужена због његових година и лошег здравља.