ВАПАЈ ОЦА И ЋЕРКЕ СТУДЕНТКИЊЕ ИЗ БЕОГРАДА: Помозите нам, гладни смо!

Драган Николић (64) самохрани је отац Наталије (21), са којом, због болести које су га задесиле, живи у београдском насељу Медаковић без посла у веома тешким условима. Његову ћерку, одличну студенткињу албанског језика на Филолошком факултету у Београду, и њега оставила је супруга када је дете имало само шест месеци.

ДАНАС ПРОЛЕЋЕ: Чека нас облачно и суво време, али температура ЗНАТНО ВИША од просека

Док је био здрав, овај човек је радио по цео дан како би свом детету обезбедио средства за пристојан живот. Од тада је имао четири инфаркта, мождани удар и операцију дебелог црева. Живе од социјалне помоћи од 11.800 динара, а један оброк узимају из народне кухиње.

- Наталији сам био и мама и тата, знам колико смо труда уложили да опстанемо, а сад нас је ово задесило. Убија помисао да ће моја ћерка остати сама, а ја у прихватилишту. Све води ка томе... Пред њом је живот, а мени се ближи крај - са тугом у гласу прича овај отац.

ОПЕТ ИЗНЕНАЂЕЊЕ: Још један температурни шок за наш организам

- Годину дана носим кесу јер сам оперисао дебело црево. Лекари су мислили да имам рак, али се испоставило да немам и да је захват обављен без разлога. Сада не смеју да ме оперишу и да све врате на своје место, боје се да ми срце неће издржати.

Наталији би се свет срушио када би остала без оца.

- Најбитније је да тати обезбедимо лекове, да не би трпео болове и још више угрозио здравље. Од остатка новца једног месеца платимо стан, следећег рачуне и тако увек нешто дугујемо. За храну и остале потрепштине ако нешто преостане - искрена је ова девојка која је због живота који је водила веома повучена.

ВОЗАЧИ ОПРЕЗ: Мокри и клизави коловози

- Од своје друге године сам остајала сама у стану јер је тата морао да ради. Била сам много плашљива, све време сам била закључана. Било је момената када сам остајала и без хране, па је тата доносио кад би дошао кући - каже Наталија.

Стално су се селили и нису могли да стекну пријатеље на које би се ослонили.

ЗДРАВ ЖИВОТ ЗА НАЈМЛАЂЕ: Обавезна спортска активност у школама, нема више избегавања физичког!

- Никада Наталија није хтела да прича о томе како живимо, а вероватно не би ни сада да мени није овако лоше. Стално шаље биографије за посао. Она говори албански, енглески, италијански и румунски - каже он иако никада није, сада је принуђен да моли за помоћ.

- Не знам коме да се обратим. Када би нам држава дала бар неки контејнер, да не морамо да плаћамо више стан 70 евра. Ако треба, Наталија ће га отплаћивати кад се запосли. Не можемо више - очајан је он.