ВЕЋ ДЕСЕТ ГОДИНА СЕ ЦРТАЈУ НОВЕ ГРАНИЦЕ НА БАЛКАНУ? Милован Јовановић: "Идеје изнете у нон-пејперима нису од јуче"
Причу је покренуо још 2012. Ерхард Бусек, наставио Ајвор Робертс, затим Тимоти Лес 2016, а 2017. актуелизовали Стивен Мајер, Дејна Рорабахер и Пјер - Анри Бинел, анализира Милован Јовановић.
Два нон-пејпера која су се појавила последњих недеља, а која предвиђају нове границе на Балкану - нису нова идеја, већ нешто што се као могућност појављује већ скоро деценију, указују саговорници.
ОГЛАСИО СЕ ШАПИЋ НАКОН ВУЧИЋЕВОГ ПРЕДЛОГА: Открио да ли ће прихватити уједињење са Српском напредном странком
"Дуго се нисам неком писму тако обрадовао": Вучић коментарисао потез председнице Европске комисије
ВУЧИЋ "СПУСТИО НА ЗЕМЉУ" ЂИЛАСА И ШОЛАКА: Ја разумем зашто сам њихова опсесија, зато што се борим против таквих ТАЈКУНА
Први документ је, подсетимо, наводно потекао од словеначког премијера Јанеза Јанше и њиме се "довршава распад СФРЈ", с посебним акцентом на поделу БиХ и стварање "велике Албаније", док иза другог наводно стоје Немачка и Француска, а предвиђа признање Косова од стране Србије, посебан статус за СПЦ и север Космета.
Милован Јовановић, новинар и политички коментатор, каже за Курир да је идеју, тј. причу о промени граница покренуо још 2012. бивши координатор Пакта за стабилност југоисточне Европе Ерхард Бусек.
- Наставио је некадашњи британски амбасадор у Југославији сер Ајвор Робертс, поново на то подсетио Тимоти Лес 2016. текстом у Форин аферсу, а 2017. актуелизовали политички и економски консултант Стивен Мајер, конгресмен Дејна Рорабахер и бивши припадник француске тајне службе Пјер-Анри Бинел - наводи Јовановић.
Ипак, како каже, у свету, који се драстично мења, свако покретање промене граница могло би бити изузетно ризично и опасно.
- Лично не бих имао ништа против нових граница само ако би се тај процес одвијао у контексту уласка земаља западног Балкана у ЕУ и договора са САД и ЕУ - наглашава он.
Серију нон-пејпер докумената, каже, види као врсту дипломатске офанзиве у процесу враћања Балкана на агенду ЕУ уочи словеначког, а нарочито француског председавања.
- Сврха нон-пејпера је да се тестира да ли неко решење може или не може бити прихваћено. А није случајно то што су се у само неколико дана појавила два о решењу односа Београда и Приштине, и то уочи наставка дијалога. То су били пробни балони да би се виделе реакције политичких актера на западном Балкану. ЕУ и САД су јасно саопштиле да су апсолутно против било каквог прекрајања граница и да су регионално помирење и сарадња кључ за мир, демократију и просперитет на западном Балкану - сматра Јовановић.
Напомиње и да је западни Балкан запаљива регија, склона брзој дестабилизацији због тешких рана из прошлости, као и због тога што више од 20 година чека на пријем у ЕУ.
- Због проблема са којима се ЕУ годинама суочава и њене никад слабије репутације у региону, неопходна је већа ангажованост САД и хитан пријем свих шест земаља у ЕУ - каже он.
Закључује да први нон-пејпер који се односи на промену граница на Балкану није реалан и тешко је остварив, док други предлог има елемената који би могли бити прихватљиви за Београд и Приштину.
Зоран Миливојевић Успешни пробни балон
Каријерни дипломата Зоран Миливојевић за Курир оцењује да је први, Јаншин нон-пејпер о променама граница, испунио своју функцију као пробни балон, јер су се на основу њега, како каже, сви који су релевантни огласили.
- Последњи у низу је немачки министар дипломатије Хајко Мас, који је био изричит да нема промене граница. Једноставно, ти нон-пејпери искоришћени су како би изнели ставове и Вашингтон и Брисел. Сада је на тој платформи порука да ће се ти центри моћи постављати код решавања питања и БиХ и Косова с позиције да нема промене граница - каже Миливојевић.
