Велика ДИЛЕМА о највећој српској слави: Откривено зашто неки Срби МРСЕ на Светог Николу

Православни верници сутра славе Светог Николу, највећу славу у Србији. Највећи број верника овом приликом госте части посном храном, али нису ни ретки примери породица које за Светог Николу праве мрсну трпезу.

За Српску православну цркву (СПЦ) нема дилеме - Свети Никола је посна слава! Не треба посебно напомињати да ова слава пада у време Божићног поста, због чега такође нема дилеме да ли је посна или мрсна.

Постоје славе, попут Ђурђевдана и Лучиндана, које су променљиве, па то да ли се на тај дан пости или мрси зависи од тога да ли је реч о среди или петку.

Ипак, постоји неколико објашњења како су породице стекле обичај да мрсе на Светог Николу.

Верски аналитичари тврде да је мрсна трпеза на Светог Николу традиција која је започета непосредно после Другог светског рата, нарочито присутна у бачком региону северне српске покрајине Војводине.

ЗА ДВА ДАНА ЈЕ СВЕТИ НИКОЛА: Ево шта никако не смете да радите на највећу српску славу

Наиме, у време када обележавање светаца није било друштвено пожељно, породице су се досетиле да под велом мрсне трпезе прикрију славску и окупе породицу. Тако да у случају евентуалног пријављивања, нико не би могао да им припише религијске побуде.

Мада се због оваквог преступа није одлазило на Голи оток, лако се могао изгубити добар посао или заостајање у служби, због чега су и свештеници пастви зашли у сусрет и освештавали колач, иако су знали да ће бити послужен уз мрсне ђаконије.

Модерне породице, са друге стране, одлучиле су се за обележавање славе, пре свега и вери неприлично, као повод за окупљање, па Светог Николу, уколико не посте до Божића, ни са гостима не обележавају посно.

Постоји и једно старо веровање по којем је један човек човек добио одобрење од свештеника да на највећу српску славу мрси не би ли спречио помор своје деце, која су до тада сваке године умирала.