Откривен разлог промене имена СПЦ, али то није све - патријарх ће се бирати на потпуно другачији начин

Српски патријарси убудуће ће бити бирани у Пећкој патријаршији, где ће, као и до сада, бити свечано увођени у трон црквених поглавара. Овај манастир, због своје важности као духовног средишта нашег народа, наћи ће се и у новом званичном називу СПЦ: "Српска православна црква - Пећка патријаршија".

Нови назив, као и низ промена у организацији и црквеном устројству, предвиђен је предлогом ревидираног устава СПЦ који ће се пред члановима Светог архијерејског сабора наћи већ у мају. Циљ ових промена, између осталог, јесте и да ојача духовну везу Цркве са својом колевком Косовом и Метохијом, али и нагласи континуитет са црквеном организацијом која на овим просторима постоји и делује још од Средњег века.

- У преуамбули новог Устава наглашава се значај Пећке патријаршије, која је 1349. наследила древну Жичку архиепископију - наводи извор из врха СПЦ. - Данашња црква обнављана је под именом Пећка патријаршија 1557. као и 1922. године. Идеја да се промени назив на овакав начин није нова и има бројне заступнике, како унутар Цркве тако и у јавности.

Нови највиши акт цркве доноси и промене у процедури избора поглавара, с обзиром на то да се постојећа сматра превазиђеном. Почивши патријарх Павле, уз актуелног Иринеја, једини је поглавар СПЦ који је изабран апостолским начином - случајним избором. У Цркви често наглашавају да су сви остали првојерарси бирани на Изборним саборима акламацијом или гласањем. Пракса и осталих православних цркава је да се поглавари бирају гласањем.

ЈУЖНА МОРАВА СЕ ИЗЛИЛА: Поплавни талас прети домаћинствима

Радна верзија највишег црквеног акта подразумева тајно гласање уз обавезну двотрећинску већину чланова Изборног сабора. Овакав пут од епископа до патријарха, како објашњавају у СПЦ, једноставнија је и више одговара садашњим савременим условима.

- Годинама је међу теолозима и стручњацима за црквено право постављано питање зашто се избор патријарха суштински разликује од избора епископа. Решењем које је предвиђено у предлогу ревидираног устава, ове процедуре су усаглашене, с тим што се владике бирају апсолутном, а патријарх двотрећинском већином - наводе у СПЦ.

Црквени уставописци одустали су од старе традиције Изборних сабора, које су осим владика чинили и игумани најважнијих манастира, архијерејски намесници, чланови Патријаршијског управног одбора... Предложеним прописима задржано је постојеће решење да патријарха бира Свети архијерејски сабор, с тим што у случају бирања црквеног поглавара добија епитет "изборни".

Апостолски жреб је уведен као баријера од утицаја световне власти на доношење одлука. После избора патријарха Германа установљена је пракса да се приликом после финалног круга изјашњавања, имена тројице кандидата ставе у идентичне коверте и ставе пред неког од случајно изабраних монаха. Овакав избор сматрао се заштитом од наметнутих решења из кругова блиским световним властима.

- Гласање је од памтивека саставни део процедуре избора патријарха - подсећа професор Богословског факултета Димитрије Калезић.

- Жреб чини само завршницу у којој се број кандидата пребројавањем своди на тројицу. На Сабору је да процени да ли је потребно спољни утицај овако смањивати или ће квалитетна већина бити сасвим довољна за коначан избор - каже он.

Ледени талас пролази, али услова за снег ће опет бити: Само пет дана у марту ће бити без падавина

Право располагања црквеном имовином убудуће ће имати само Патријаршија и епархије, које ће једине у Цркви имати статус правног лица. У правном промету могу да учествују и храмови, црквене општине и просветне и добротворне установе, али само на основу одлуке надлежних црквених органа.

Предлог устава о коме ће се изјаснити предстојећи Сабор признаје аутономију Охридске архиепископије и позива се на свој томос из 2005. којим је гарантован овај статус. Црква у Македонији, према највишем документу СПЦ, устројена је преко шест епархија чија су средишта у Штипу, Велесу, Охриду, Битољу, Куманову и Струмици. Охридска архиепископија управља се својим Уставом, који потврђује Сабор Српске православне цркве - Пећке патријаршије.