ДО ЈУЧЕ НЕЗАМИСЛИВО: Велики Трновац у служби Србије
Трновац ће се убудуће помињати и по нечем добром.
У Великом Трновцу, насељу на југу Србије, живе 72 удовице, један Бугарин, један муслиман који није Албанац, већ му је Бакир Изетбеговић већи рођак од Аљбина Куртија, 64 становника се баве прерађивачком индустријом и - нико не бави риболовом. Можда би се и бавио али село нема ни једну реку.
ЗЕМЉЕ КВИНТЕ УДАРАЈУ НА ЕВРОПСКУ "ПЕТОРКУ" ДА ПРИЗНА КОСОВО: У току дипломатска акција - морају променити став према КиМ
"ТО ЈЕ СКАНДАЛ И СРАМОТА!" Брнабић у Хит твиту о најновијим потезима Приштине: Суштина нису таблице, Вучић је био у праву! (ФОТО)
"СРБИ ЋЕ УЗ СВОГ ПРЕДСЕДНИКА НАЋИ НАЈБОЉИ ПУТ ЗА НАРОД НА КИМ" Српска листа жестоко одговорила опозицији "Илузорно је њима говорити о Вучићевој борби"
И у овом месту, насељеном Албанцима, претежно живе добри људи. Који брину своје бриге. Исто као Срби у Калуђерици или Мађари у Иђошу. Тако је мушкарцима ових дана највећа брига да ли ће кукуруз издржати тропске врућине. Жене, углавном, деле бригу просечне српске домаћице: шта ће бити са Далилом и Царом и ко ће победити у најновијем српском естрадном рату између Цеце и Лукаса.
У деценијама иза нас Велики Трновац је широј јавности био познат само по томе што су га дежурни полицијски експерти, разни Спасићи, Ницевићи и Радовановићи, означавали као највећи центар за дистрибуцију дроге на Балкану, па и у Европи. И као један од центара оружане побуне Албанаца 2000. године (отуд оне 72 удовице). Што ће рећи, село је било познато као уклето и анатемисано место, од којег Србија трпи само штету.
Времена се мењају. Трновац ће се убудуће помињати и по нечем добром. Као место од којег је званични Београд имао значајну корист. Захваљујући прсту судбине, пословичној балканској аљкавости при коришћењу права гласа или нечијој политичкој мајсторији, у том су месту избори за народне посланике у Скупштини Србије понављани чак пет пута.
А завршили су се у складу са народном пословицом: и вук сит, и вуци на броју. У општу корист. Што је кад је политика у Србији у питању, па још политика између Албанаца и Срба, до јуче било незамисливо. Као победа ужичке Слободе над Фљамуртаријем у Лиги шампиона.
Пођимо редом. Трновцу је опрана биографија. Прва српска асоцијација на њега више неће бити хероин, кокаин и слични прехрамбени производи. Друго, сви главни учесници у изборном процесу задовољни. Постали су медијске звезде. Два месеца су на насловним странама озбиљно конкурисали напред поменутим и непоменутим ријалити јунацима српских домаћица.
Треће, први пут у последњих 60-70 година, вероватно још од Боре и Рамиза, остварена је потпуна српско-албанска сарадња по једном политичком питању.
Даље, Албанци су добили свог представника у српском парламенту. Што би, да је испало другачије, могло представљати још један камен о врату председнику Вучићу и Србији у борби за окупирано Косово са Метохијом и права српског народа у северној Митровици, Чаглавици и Гораждевцу.
И, што је једнако важно, а можда и важније, Србија је захваљујући изборној сапуници у пет наставака добила драгоцена два месеца у дипломатско, војној, економској, политичкој и каквој све не утакмици коју Запад и Москва играју против Србије, у надметању ко ће од њих освојити Украјину.
Сад је много важно да председник Србије не подлегне притисцима Запада и својих амбициозних и нестрпљивих сарадника и журбом да формира владу не прокоцка стечену предност. И доведе у питање победу. Треба наставити са одуговлачењем. У тим убацити што више Модрића и Хатунића, што чешће давити игру, правити фаулове на средини терена и испуцавати лопту на трибине. Куповати време. Чекати да се небо изнад Европе бар мало разбистри.
