ВЕРУЈЕТЕ ЛИ ДА ЦРВЕНИ КОНАЦ МОЖЕ ДА СПАСЕ ОД УРОКА? Ево када се ставља беби на руку и када се скида

Још од давнина је устаљено веровање ако црвени конац вежете око руке, може да вас спасе и заштитити од било ког урока.

Зле жеље које излазе из душе завидника и урокљивца према ономе коме завиди, по веровању могу се одгнати помоћу црвеног конца.

Црвени конац датира још од старих Јевреја. На хебрејском језику он се назива роте бинделе и обично је направљен од танке вунице.

Носи се на левој руци повезан као наруквица. Некада су бабице тек рођеном детету везивале пупак црвеним концем.

Данас се обичај променио, као заштиту од урока конац се веже око руке. Верује се да одмах по изласку из породилишта детету треба везати црвени конац, а наредних 40 дана није пожељно да се беба износи из куће, да би се заштитила од урокљивих очију, док “не ојача”.

За црвени конац се верује како одвраћа лошу срећу коју човеку може донети урок зла ока. Многи родитељи деци скину црвени конац кад ојачају, али има оних који га не дирају, па тако деца и кад одрасту у озбиљне људе, имају црвен кончић око руке.

Интересантно је да се црвена боја у том контексту појављује и у многим српским песмама.

Пошао Свети Јован на црвеном коњу, црвена му глава, руке…да истера црвени ветар (врста болести) или везаће му моја рука црвен конац око струка…

– У народу је остало мишљење да све што је мимо устаљених обичаја у заједници није добро. Тако су људи са неком аномалијом изузимани из друштва, као урокљиви. Било да су разроки, грбави, било да је то маљава жена ( с брковима), веровало се да донесе зло.

– Штитили су се црвеном вуницом јер се веровало да је вуна повезана са мртвим прецима, а од претка се очекивало да чува новог члана. Црвена боја није случајно одабрана, јер она је боја живота, боја крви. А вуна јер се веровало да има исцелителсјке моћи.

– Од давнина су се људи ослобађали зубобоље, главобоље, тако што су на болно место стављали природну вуну. Превремено рођену децу стављали су у руно овце да би им омогућили имитацију мајчине утробе – објаснила је др сц Ивана Крпан.

Сујеверје у трудноћи посебно је дубоко укорењено на овим просторима.

Најбаналнија веровања су да трудница не сме боравити на врућини јер ће прокувати плодна вода.

Да не сме јести месо од дивљачи (зеца) јер ће се дете родити са зечијом усном, да ако нешто жели а нема, не сме се дохватити до тела јер ће јој остати мадеж у облику оног што жели.

ДОМАЋИЦЕ, НИКАКО НЕ РАДИТЕ ТО: Много нас, ни не знајући чини НАЈВЕЋИ ГРЕХ док спрема СЛАВУ!

Иако код хришћана дете заштити и Божији благослов добија Светом тајном крштења, сујеверје није искорењено.

Па се тако верује да увече не треба бацати смеће, не ваља ићи на воду (реку, извор), понедељком се ништа не позајмљује, уторком се не шиша, не полази на пут, средом се не продаје стока, четвртком не коси…