Весић: Пруге за брзине од преко 100 километара на сат убудуће ће морати да имају заштитне ограде

- Пруге ће бити безбедније и више неће лако да се прелазе мимо места која су одређена па ће бити сачувани многи животи - рекао је Весић гостујући на телевизији Прва и додао да је овај закон потпуно усклађен са свим прописима Европске уније.

Навео је да ће постављање заштитних ограда бити могуће и на пругама на којима се вози спорије, уколико управљач пруге то сматра неопходним.

- До сада није постојала законска обавеза за постављање заштитних ограда као сада а у насељеним местима ове ограде које служе за безбедност истовремено ће бити заштита од буке јер то је такође наша обавеза према закону о буци - да тамо где пруга пролази кроз насељено место буду постављене баријере као заштита од буке - рекао је Весић.

Када су у питању железнички прелази, министар је навео да Србија има више од 2.000 железничких прелаза и да се од 2008. године, од када се води статистика несрећа на њима, на 442 прелаза догодила макар једна несрећа.

Од тога се, како је рекао, на 19 прелаза догодило више од пет несрећа, док су се на укупно 67 прелаза, рачунајући и ових 19, догодиле више од три несреће.

Весић је навео да су сви ти прелази обезбеђени сигнализацијом према закону и да је компанија Инфраструктура железнице Србије урадила све што јој је закон налагао да се обезбеде сви прелази на којима су се догађале несреће. Очигледно је потребно да се учини нешто додатно у циљу повезћања безбедности на њима, као што су постављени додатни саобраћајни знаци на ауто-путевима који упозоравају возаче да возе у супротном смеру иако је то више од онога што закон којим се регулише безбедност на путевима налаже.

- Тиме се бави ‘Инфраструктура железнице Србије’. Они снимају све железничке прелазе и очекујем да ће веома брзо изаћи са предлогом шта треба да се учини, прво на тих 19 најкритичнијих прелаза, а онда и на осталим - рекао је Весић и додао да ће предлог добити подршку ресорног министарства јер је то важно да се уради.

Говорећи о улагањима у железничку инфраструктуру, министар је поменуо нову брзу пругу од Новог Сада до Суботице чије тестирање, навео је, почиње 23. септембра.

Подсетио је да је јуче из Михнена кренула локомотива “Дојче Бана” која тестира саму пругу, контактну мрежу и системе који се налазе на њој.

- Тестирање ће трајати до 10. октобра, а онда почињемо увођење возова на пробне вожње како бисмо били спремни да 25. новембра, како је председник Србије Александар Вучић тражио, пустимо у саобраћај нових 108 километара брзе пруге између Новог Сада и Суботице - рекао је Весић.

Када је у питању ред вожње на тој прузи, министар је рекао да ће први воз кретати у пет сати ујутру, а последњи у 23 сата.

- Имаћемо две врсте возова. У једном сату ће ићи возови који само стају у неколико станица од Београд преко Новог Сада до Суботице, док ће у другом сату саобраћати возови који ће стајати на свим станицама на брзој прузи - појаснио је Весић.

Како је додао, за одржавање тог реда вожње нам нису потребни нови возови већ ће то моћи са постојећим, док ћемо, када буду пуштени у саобраћај нови кинески возови, моћи да имамо више полазака брзих возова.

Весић је рекао да ћемо, са постојећих 76 километара брзе пруге од Београда до Новог Сада, имати укупно 184 километара брзе пруге.

Истакао је да је циљ да брзом пругом буду повезани Београд и Будимпешта.

- Наши мађарски пријатељи такође раде свој део брзе пруге, то је око 160 километара и она би требало да буде готова до краја 2026. године - рекао је Весић и додао да ће се брзим возом од Београда до Будимпеште стизати за два сата и 45 минута.

Навео је да то показује колико Србија напредује.

- Све што ради председник Вучић у инфраструктури, а никада се оволико није радило, је важно. Важне су и брзе саобраћајнице и ауто-путеви и нови мостови, али нигде се не види такав технолошки напредак Србије као када је у питању брза пруга јер то значи улазак наше земље у 21. век - рекао је Весић.

Навео је да се очекује да ће до краја ове или почетком следеће године бити расписани први тендери за брзу пругу од Београда до Ниша, која ће бити дуга 230 километара.

Казао је да ће се та пруга радити другачије у односу на брзу пругу од Новог Сада до Суботице, која је током изградње била потпуно затворена за саобраћај.

- Пруга од Београда до Ниша ће се радити у ‘прозорима’, као што се сада ради пруга Ниш-Димитровград где 36 сати радимо, па 36 сати иде саобраћај - појаснио је Весић.

Навео је да ће се радити и реконструкција пруге Београд-Бар која је, како каже, једна од најзахтевнијих пруга у Европи и њена обнова ће бити значајна и за Србију и за Црну Гору.

- Урадили смо реконструкцију пруге од Ресника до Ваљева, а  сада нас чека реконструкција пруге од Ваљева до Врбнице што је наш део пруге Београд-Бар - рекао је Весић.

Подсетио је да се тренутно раде пруга Собовица-Лужнице, железничка обилазница око Ниша, као и реконструкција пруге Ниш-Димитровград.

Навео је да ће почетком следеће године бити завршено 23 километара пруге између Ниша и Брестовца.

- Конкурисали смо за средства ЕУ за пругу између Брестовца и Прешева. То је наш део пруге, око 135 километара. Поред тога, заједно са Северном Македонијом конкуришемо и за њихових 50 километара како бисмо имали пругу од Брестовца до Скопља - рекао је Весић.

Такође, навео је планирано да се овај пројекат укључи и Грчка која ће кренути у пројектовање своје брзе пруге од Солуна до Идоменице, што је на граници између Северне Македоније и Грчке.

- Они већ раде реконструкцију постојеће пруге између Солуна и Атине што значи да остаје само да се повеже Скопље са Идоменицом, а када то буде урађено, уз поменуту пругу која ће се радити до Будимпеште, имаћемо укупно 1.520 километара брзе пруге између Будимпеште и Атине - рекао је Весић и закључио да је ће то донети напредак и Мађарској и Србији и Северној Македонији и Грчкој.