"ВИШЕ НЕГО ИКАД НАМ ЈЕ ПОТРЕБНО ДА БУДЕМО УЈЕДИЊЕНИ" Моћне поруке премијера Вучевића са окупљања дијаспоре и Срба из региона

На почетку догађаја обратио је премијер Србије Милош Вучевић.

-Браћо и сестро, част је бити данас са вама, на понос је да могу да вам се обратим, не само у име Владе Републике Србије, већ и у име председника Републике, који свакако персонификује политику која је дефинисана у овом слогану данашњег скупа- и јединство и снага и Србија. Када погледамо те три речи, видећемо да оне представљају апсолутно животну суштинску једначину. Јединство нам је заиста насушно потребно. Нажалост, често је багателисано у различитим политичким околностима, сви су причали о јединству, али нам се ретко дешавало. А када нам се дешавало, били смо на правом путу- истакао је премијер на почетку обраћања.Он је даље нагласио да је Србији насушно потребно јединство, да се излечи од малигнитета партикуларних подела, различитих начина да се раздвојимо, да утврдимо по чему нисмо исти.

- Невероватно да један народ, који није бројчано велики, има потребу да стално тражи неке разлике међусобно. Уместо да ради на оним стварима које су далеко битније. И то су они који не желе добро нашем народу веома добро знали да користе против нас. Није то никаква тајна, они су то писали, да треба радити на разбијању српског јединства. Када смо јединствени као народ, као држава, као црква, када смо сви сабрани, из тог јединства ми имамо снагу која нам је потребна да издржимо све ове изазове са којима се суочавамо. Као што видите, та једначина нас из јединства води у снагу. Не да би се јуначили, већ снагу да бисмо опстали као народ. Нестајали су и већи народи, а нису нам бројеви неки оптимистички. Снага нам је потребна да бисмо преживели као народ. Не говорим о материјалном смислу, него суштинском. А када знамо какви су притисци на нашу државу и народ, пре свега на КиМ, али не само тамо, када знамо да је ћирилица забрањена тамо где Срби живе, да се наша црква оспорава, да смо ми који смо протерани са својих огњишта оптужени за агресије, ми који смо изгубили највише људи смо оптужени за геноцид, онда разумете да нам је потребна снага да бисмо били јединствени. Не можемо сачувати биће народа ако нисмо јединствени. А јединство и снага нас воде до те кључне речи, а то је Србија, отаџбина, домовина, заједничка кућа. И где је природније да буде сабрање него у дому Народне скупштине, не само дому свих грађана Србије, рекао бих свих Срба. Ово је права адреса у нашој кући Србији где се сабирамо и разговарамо. И у праву је Александар када је рекао није питање шта ћете да урадите ви браћо и сестре да ли ћете инвестирати или не, суштински је битно да чувате оно што нас одређује. Да не потонемо сви под тај плашт егоцентризма и пренаглашеног индивидуалиума. Нема упорна рука се труди да нас разроди, да немамо колективну свест, где смо сви скупово појединаца у неком простору и времену - речи су Вучевића који је додао да је важно што ће се на овом скупу, који се други пут одржава, разговарати и о пројектима који суштински значе о опстанку наше државе.

-Говорим о економији и привреди, као што је ЕКСПО, и волели бисмо да вас видимо укључене у те пројекте. Корисно је да чујете шта су планови ваше отаџбине у наредне три, четири године, колико планирамо да уложимо у институте. И наравно, ова трећа област, јесте питање идентитета, културе, језика, писма, вере, свега онога што чини један народ. Висина плате је много битна, то нам ствара услове да живимо боље, већи број радних места чему стално тежимо, али ако немате језик и писмо, ако немате слободу, онда све то нема ту вредност. Верујем да ћете посебно бити фокусирати на питање идентитета, која у свету постаје главна тема. Зато нам је браћо и сестре из дијаспоре, потребно да сачувамо то што јесмо, не угрожавајући било кога. Имамо права да будемо то што јесмо, али ако ми то не желимо, ако нас то оптерећује, нема нам спаса, онда ћемо бити скупови појединаца који трају као лептири. А ми данас имамо о чему да причамо, јер српски народ има континуитет и да се никада не одрекнемо знакова, симбола, људи, објеката који су најчвршћи доказ да смо као народ овде постојали вековима и да смо државотворни народ, народ кад се држао заједништва, када је љубио своју заставу и знао пут Светог Саве, и када смо губили територије и окупирали државу, али се нису одрекли вредности, слободу смо сањали и она се десила. Када су дошли они опијени, ту слободу и народ смо губили. На нама је да будемо онакви какви треба да будемо, да будемо слаби и недостојни не предака, него потомака. Не заборавите како је наш велики Алекса Шантић опевао: "И свуда где је српска душа која,Тамо је мени отаџбина моја, мој дом и моје рођено огњиште."