Ђукановић за СД: Супруга и ја очекујемо РОЂЕЊЕ ћеркице. Знамо и КАКО ЋЕ СЕ ЗВАТИ
Разговарали смо о стварима које нису биле познате јавности
У оквиру трећег "Медиа маркета" на штанду портала SrbijaDanas.com разговарали смо са Владимиром Ђукановићем, чланом Председништва СНС-а, народним послаником и аутором ТВ емисије. Са њим смо разговарали о здрављу, ружним и добрим навикама, о породици и деци, о томе шта чита и како проводи дан.
Наша најпознатија јутјуберка на штанду портала Србија Данас: Заједно против вршњачког насиља
- Сатница је најбитнија. Сатница је 50 посто. Мора се јести на два и по до три сата. Као деца. Стрес и нередовна исхрана су смрт за организам.
- Стрес и нередовна исхрана је смрт за организам. Такав темпо је погубан. Тако ти се инсулин лучи до бесвести а шећер се не претвара у енергију већ у масне наслаге. Ето отуда екстремно гојење и код људи који чак ни не једу много. Ја уопшти нисам јео пуно. Заиста. Али сам јео нередовно и неисправно. И то ме је довело до тога да оболим од дијабетеса. Ја сам то веома озбиљно схватио и ето... смрчао сам 35 килограма. Сада имам други проблем - немам шта да обучем. Све што имам код куће ми је огромно. Одела сам сва поклонио јер су ми и по пет бројева већа.
- Носите од куће. Спремите код куће и носите на посао. Ја устајем у пола шест. У шест обично мало нешто поједем, у девет ми је доручак, у 12 сати поједем јабуку, а ручак у три сата. У шест сати је друга ужина, исто може јабука нека, и на крају, око 21 час може нека лагана чорбица да се поједе. Али ја пијем и лекове уз то.
- Да. Али лекове не смем никада да престанем да пијем. Алкохол, газирано, сокови... све то је забрањено. О цеђеној поморанџи и да не говорим. Поморанџу генерално не би требало јести, јер има невиђен гликемијски састав. Смем да пијем лимунаду, кафу без шећера и млека, воду, и чај. Угљене хидрате сам такође избацио.
- Спортом нисам смео да се бавим све до недавно кад сам килажу спустио на 110 килограма. Волео бих да се вратим фудбалу. Играо сам га некада. И волим тај спорт. Сада бих се бавио футсалом, али још увек тражим ко то игра, где игра... и радо бих се укључио у тако нешто.
- Морам. То ми је под један. Синове водим рано ујутру, већ око шест, у вртић и продужавам даље на посао. Сада сам нешто ангажованији око деце јер је супруга седми месец трудноће и трудим се да јој олакшам колико могу. Око четири, пет поподне журим до Бањице, где живим са породицом, да узмем клинце из вртића, и гледам да се играм са њима и да им посветим време негде до девет сати навече. Тада крећем да радим, обично до касно у ноћ. Од старих лоших навика ми је остало то да мало спавам. Можда три до четири сата. А мора се имати редован сан. Човек мора имати бар шест сати сна.
- Битно је да зацртате нешто и онда је све могуће. Али јесте напорно... највише трпи сан. Јако мало спавам. Иначе, рекао сам да ћу се јавно заложити да се правосудни испит унормали. Ово како сада функционише је страшно. А за докторске студије сам документацију предао на Правном факултету у Нишу и у Београду. Волео бих и то да довршим.
- Овог пута је девојчица. И унапред се радујем. То је заиста посебан осећај. Са дечацима је скроз другачије. А за девојчицу знам већ сада да ћу бити попустљивији. (смех)
- Јелисавета. Допало нам се то име и тако смо одлучили.
- Обично читам више ствари истовремено. Тренутно читам "Велику Србију" од академика Попова. Феноменална књига која заправо демистификује ову тему. Уз то читам и неке ствари из кривично-обавештајне бранше. Мало се више занимам овим случајем Марјановић тренутно. Потпуно ми је сулудо све то што се дешава око тог случаја.
- Мени је потпуно невероватно да тај човек, супруг покојне Јелене, буде толико у затвору, изложен огромном притиску јавности и да једноставно не пукне. То ме наводи само на две ствари: или се ради о потпуно психички болесној личности или он заиста није убио Јелену. Просто, нема треће. Оно друго што се овде отвара као питање је то што постоји могућност да, ако га суд ослободи одговорности, он тужи све могуће медије који су га на насловним странама представљали као правог убицу. Ту се отвара питање да ли ће медији уопште моћи да плате те одштете. Уз то, невероватно је да је јавност толико заинтересована за тај случај и да се та тема не повлачи из медија већ годину дана. Оно чега се ја бојим је да је могуће да овај случај никада неће имати свој епилог, тј. да убица никада неће бити пронађен.
