Исповест Вучићевог друга из војске: Због речи једног официра, он је постао председник пре 30 година

Фикрет је у Косовској Митровици дочекао Вучића првог дана његове посете Косову и Метохији. Вучићев саборац из војничких дана тренутно ради у администрације лаже државе Косово као правник у Министарству културе, а живи у Грачаници.

- Сужили смо '88. године у Јединици за специјалне намене. Та јединица била је намењена за брзо дејствовање на територији целе СФРЈ. Обука је била непрестана и тешка свих 12 месеци. Заклетву смо полагали у Сарајеву, а касарна нам је била у Луковици. Ишли смо на марш од 20 километара на температури од минус 25, на 1.500 метара надморске висине... највише се Вучића сећам по томе што смо стално играли шах, као и да није волео да губи и да је често био реми. Преслишавали смо се ко боље зна енглески. Њему је боље ишла граматика, мени акценти. Вучић је увек био спреман да нас насмеје и охрабри - присећа се Фикрет Демири.

Обојица су, како каже, били загрижени за фудбал.

- Често смо играли фудбал један на један на полигону и у то војничким чизмама. Нисмо се штедели, често је било ударања тим тешким чизмама, ја сам био ситнији, али није било попуштања. Остали из јединице би нас гледали и чудили се - каже Демири.

Додаје да их је у екипи било четворица, нераздвојних.

- Вучић, Златко Биновски из Прилепа, Драган Пајић из Деспотовца и ја. Често смо и бежали, неко због кафане, неко због девојке. Делили смо храну, ја сам им лично правио лимунаду како бисмо спрали ону масну војничку храну. Увек сам у ранцу имао лимун и шећер, а пошто моји имају посластичарницу, знао сам како се прави добра лимунада - прича Демири.

Присећа се и анегдоте везане за гледање дневника.

- У војсци је било обавезно да у пола осам гледаш дневник. И тако, на РТВ се појави новинарка, пише да је Ангелина Вучић. Ја му кажем: "Види, она се презива као и ти." А он ми одговара: Па, то ми је мајка." Смејали се сви. Онда дође њему пакет за Божић, а тада је била забрањена религија. Ипак смо га прославили, побегли смо из спаваонице и на војничкој писти славили Божић.. А моја мајка је плела рукавице и мени и њему - каже Демири.

Једну сцену, каже, никада неће заборавити.

- Једне ноћи, на минус 25, лежимо сви на снегу у општини Калиновик. Изнад нас месечина, топлије у фрижидеру него напољу.  И каже наш друг Златко: "Имате ли метак, другари? Скратите ми муке!" Ми се од муке насмејемо и охрабримо га: Заре, издржи!" - објашњава Демири.

Био је председник и пре 30 година

Фикрет каже и да је за њега Вучић постао председник још пре 30 година.

- Сваког дана смо по 45 минута имали часове политичког образовања и васпитања. Политички официр Фехим Бибић је на крају рекао да ће једног дана Вучић водити државу. То смо му сви говорили, да ће бити председник - каже Демири.