ВУЧИЋ У БРИСЕЛУ: Председник Србије учествује на радном ручку за лидере Западног Балкана

Предвиђено је да се Вучић одвојено састане и са европским комесаром за проширење Оливером Вархејијем,Вучић је у среду рекао да ће састанак који организује Фон дер Лајен бити важан и да ће се разговарати о Агенди раста, као и о реформама неопходним на путу за јединствено европско тржиште, што значи пре тога и јединствено балканско тржиште.

- Разуме се, биће говора и о проблемима и о свему другом, али верујем да ће то бити један важан састанак у којем ће нам председница Европске комисије указати на то да ће Марта Кос водити онај део који је у ЕК задужен за проширење ЕУ и да ћемо имати прилику да се упознамо са њиховом новом агендом - навео је Вучић.

Он је изразио уверење да ће то бити коректан разговор и напоменуо да то, ипак, зависи увек и од Приштине и од Сарајева.

Додао је да, ипак, не мисли да може да буде било каквог проблема на скупу.

Портпаролка Европске комисије Ана Писонеро рекла је уочи ручка да Фон дер Лајен организује радни ручак са лидерима Западног Балкана како би се сагледали односи и сарадња ЕУ и Западног Балкана у контексту Плана раста за Западни Балкан.

Писонеро је рекла да Европска комисија тренутно завршава своју процену реформских агенди, које су поднели партнери са Западног Балкана.

Након што заврши са проценама, како је додала, Комисија ће  консултовати државе чланице ЕУ током предстојећег одбора Инструмента за претприступну помоћ (ИПА), а у случају позитивног мишљења, Комисија ће прећи на усвајање и одобравање реформских агенди и, пре првих исплата, закључити уговоре о олакшицама и кредитима са сваким од корисника. 

Поред председника Србије на радни ручак су, како је навела Писонеро, позвани премијери Албаније, Северне Македоније и Црне Горе Еди Рама, Христијан Мицкоски и Милојко Спајић, председавајућа Савету министара БиХ Борјана Кришто и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти. 

Сви партнери са Западног Балкана имали су обавезу да предају Бриселу реформске агенде, предвиђене Планом раста за Западни Балкан, којим се региону, укључујући Србији, омогућава приступ додатној финансијској помоћи од шест милијарди евра у периоду од 2024. до 2027. године.

Исплата средстава зависи од успешне примене реформи наведених у реформској агенди сваке земље кориснице.

План раста за Западни Балкан заснован је на четири стуба, чији је циљ јачање економске интеграције партнера са Западног Балкана са јединственим тржиштем ЕУ, подстицање економске интеграције унутар региона кроз заједничко регионално тржиште, убрзање фундаменталних реформи и повећање финансијске помоћи за подршку реформама кроз Инструмент за реформе и раст за Западни Балкан.