ВУЧИЋА УГОСТИО ДРУГ ИЗ ВОЈСКЕ СА КОЈИМ ЈЕ ДЕЛИО ДОБРО И ЗЛО! Балановић испричао како су изгледали војнички дани
Другари из војске
Поред тога што је четири пута посетио Рудну Главу за коју каже да је прелеп крај у Источној Србији и да су тамо добри и питоми људи и домаћини, председник Александар Вучић у Рудноглавском засеоку Крш има и свог дугогодишњег пријатеља из војничких дана.
"НАУЧИЛИ СМО ДА ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ ОДЛАЗЕ НА ПРОСЛАВУ ОЛУЈЕ" Вучић коментарисао Кривокапићев покушај смене министра правде
"Можда постанем и мало паметнији, обавестићу вас наредних дана" Вучић открио како се осећа после вакцинације!
Погледајте како је изгледало вакцинисање председника: Докторка Анита добила посебан поклон од Вучића (ВИДЕО)
Станимир Балановић, председник Савета Месне заједнице Рудна Глава каже да је Александар Вучић, без обзира на све његов пријатељ и друг из војске са којим је како каже делио добро и зло.
- То је била септембарска класа 88/89. године Војна пошта 5327/два Д, касарна "Славиша Вајнер Чича" Сарајево Лукавица као из рукава - прича Станимир Балановић из Рудне Главе и додаје:
- Алек како га је звао, тада је био млад момак, врло емотивног карактера а уз то прави Београђанин који се разликовао од нас једино по томе, по месту одакле је, али морам признати и по интелекту. Врло интилигентан, образован момак, али уз то никад није показивао да се издваја од било кога од нас.
- Нас двојица смо похађали курс за десетаре и један период војног рока провели смо делећи исту спаваону. Он је био у првом воду а ја у митраљеском. Било је ту око 40-так војника, сећам се он је био на почетку спаваоне а ја на крају. Он тада никада није показивао никакве склоности према политици нити смо причали о томе. Нас двојица смо често причали о породици и војничком животу. Дао ми је чудан надимак "Румун" јер сам из влашког краја - каже кроз смешак популарни Ћоса како га сви у овом крају знају, и додаје да се председник Вучић тада распитивао и шалио на тему да се у овом крају девојке јако рано удају.
Међутим, оно по чему ће Станимир Балановић цео живот памтити Ацу је његово другарство и племенитост према другима.
- Требало је да одем у Рудну Главу јер ми се удавала сестра. Нисам могао из Сарајева преко Београда да ухватим превоз до Рудне Главе. Размишљајући како ћу да се снађем, Александар је дошао и ставио ми папирић са бројем телефона и адресом својих родитеља како би ме дочекали и пружили коначиште до ујутру. Нисам желео ни да чујем да људима сметам, међутим он је био упоран. Кренуо сам пут Београда - рекао је Балановић и додао:
- Сећам се да сам стигао нешто касно увече и размишљао шта да радим и у коју касарну да се упутим за помоћ јер превоза није било. На крају сам преломио и позвао његове родитеље. Јавила ми се мајка Ангелина, којој сам се представио и објаснио ко сам и у каквој сам ситуацији. Дала ми је упуте како да дођем до стана. Сећам се ушао сам у трамвај број 9 и стигао на станицу на Новом Београду на којој ме је чекао господин Анђелко Вучић. Не могу речима да опишем колико су то пријатни и добри људи. Имао сам третман као да је Александар дошао.
- Преноћио сам и ујутру уз сендвиче за пут војнику, који иде кући а које ми је спремила мајка Ангелина, ја сам стигао на време на свадбу сестри - сећа се Станимир Балановић.
Након завршене војске, садашњег председника Републике Србије, тада десетара Александра Вучића, Балановић је желео да угости, да се одужи и узврати гостопримство. И тако је и било.
- Александар и ја провели смо у лепом дружењу код мене на Кршу у породичној кући четири дана. Није ме било срамота што још нисам завршио све радове, нисам имао готово завршено ни купатило, што њему није ни падало напамет да каже да му у било ком погледу смета.
- Ишли смо заједно и на сеоску игранку, водио сам га чак и на једну свадбу како би видео како то изгледа у овом крају. Било је то лепо време, трудио сам се да га упознам са свим лепотама овог поднебља, а најбитније да му покажем да су овде људи јако гостопримљиви и добри домаћини - испричао је Станимир Балановић.
