Вук је пао пре 4 и по године у кому, а његова мајка открива НАЈНОВИЈЕ ДЕТАЉЕ борбе за живот дечака!

Вук Ерцег (15) који је пре четири и по године пао у кому приликом пада у провалију у ташмајданском парку, могао би данас да се пробуди -  тврди његова мама Ирена.

Она је казала како је Вук сваким даном све боље, да се помера и реагује, и да само чекају тренутак када ће отворити очи и проговорити.

- Ако Бог да он би већ данас требало да отвори очи, за мене је он већ будан, сад да ли ће то бити за дан, два или месец, нек Бог одлучи.  За нас време не постоји, време је стало тог 17. априла, када је Вук пао на Ташмајдану. Волела бих да то буде данас, ал кад ће се десити, не знам, треба да се поклопе све коцкице, Бог, космос, позитивна енергија - причала је Вукова испред собе у којој дечак лежи на Универзитетској дечијој клиници у Тиршовој.

ПАО ЈЕ СА ЛИТИЦЕ НА ТАШМАЈДАНУ ПРЕ ТРИ ГОДИНЕ: Вук (13) реагује на глас и расте

ПАО СА ЛИТИЦЕ НА ТАШМАЈДАНУ ПРЕ 3 ГОДИНЕ: Вук (13) је остао жив, АЛИ СЕ ЈОШ НИЈЕ ПРОБУДИО!

- Прво што желим кад се пробуди је да га погледам у очи и да му чујем глас. Ја сам жељна његовог гласа, његовог загрљаја, желим да настави да иде у школу, да се дружи са својим вршњацима, да нађе девојку - причала је Ирена у једном даху.

Вук је водио здрав живот, одрастао је у Москви, уписао основну школу "Владислав Рибникар", тренирао кошарку, имао све петице. Дете које је велики авантуриста. Сад би био други разред гимназије.

"Да је Бог хтео да га узме, узео би га раније"

- Знам да он осећа љубав коју му пружамо сваког дана. Али ни његова борба није узалудна, да је хтео одустао би раније. Да је Бог хтео да га узме, узео би га раније. Колико год ми патили за њим, и желели да он хода, прича и смеје се, њему је 10 пута горе...- прича Ирена, жена која је заједничком борбом са Вуковим оцем, сестром Мајом и читавим тимом лекара дошла до тога да сваког тренутка очекује да се вера и нада обистине.

Тренутак када ће њен син изаћи из вишегодишње коме.

Он је имао само једну операцију од кад је пао у кому - 29.новембра прошле године. Трајала је 11 сати, али уз помоћ тима лекара, инфекција је успешно санирана. Следеће недеље би требало да се уради ревизија, која ће помоћи Вуку у опоравку.

- Вук би следеће недеље требало поново да се оперише, што ће бити велики преседан, који ће да помогне да се помере границе. Ја сам скупила тим лекара заједно са Министартсвом здравља, на челу са државним секретаром. Ова операција је ревизија претходне операције којој је Вук био подвргнут, а помоћи ће да се тело очисти од инфекције која је настала због гноја који се дуго задржао у организму - додаје Ирена.

Захвалност читавом тиму лекара

Иза Вуковог опоравка поред мајке Ирене, оца Огњена и Иренине сестре Маје, стоји читав тим лекара којима је Ирена бескрајно захвална:

- Захвална сам потпуковнику неурохирургу др Миленку Савићу, пластичном хирургу професору Бобану Ђорђевићу, обојица су лекари са ВМА, затим др Бојану Павловићу, ОРЛ Клиничког центра, затим, тим наших лекара на челу са анестезиологом Милошем Петковићем и конзилијумом лекара Тиршове.

После три недеље лечења у Солуну: Давидовићи допутовали на ВМА! Ево шта је највећи проблем (ВИДЕО)

Вуку неопходан еминентан неуролог

Битно је напоменути да Вук има биоптрон светлосну терапију. Вукова породица је користила биоптрон светлосну терапију Тиршове клинике, међутим нису желели да другој деци, којој је такође потребно, одузму ову терапију, па су одлучили да покушају да пронађу апарат на другој страни.

- Захваљујући биоптрон светлосној терапији Зептер компаније, Вук нема ране од лежања, нема подливе од биохемијских анализа и побољшана му је циркулација због чега смо ми, као Вукова породица бескрајно захвални господину Филипу Цептеру. То је наш благодат. Овим путем апелујем и на државу да обезбеди више апарата за биоптрон светлосну терапију, која је јако важна лежећим пацијентима.

- Будући да је Вук на граници да се пробуди, нама је потребан неуролог, еминентан стручњак које би Министарство здравља могло да ангажује, будући да је Вук јединствен случај. Ми смо за ове четири године довели велики број стручњака за нашег Вука, и волели бисмо да држава сада стане уз нас и да нам помогне - наводи нам Ирена у разговору,  непрестано ослушкујући шумове из ходника и из Вукове собе.

Борба за Вуков живот је и подстрек многим родитељима који су због незнања, страха и одсуства свести одустали од своје деце.

- Ни ми нисмо знали много у почетку, али смо се распитивали, учили. Кад ти овде лежи неко битан, најлакше је очајавати, од тога нема ништа. за панику увек има времена, али како ће било ко од нас да му помогне, ако он осећа нашу нервозу - завршава причу Вукова мама, Ирена.