ЗА ЂИЛАСА ЈЕ ВУЧИЋЕВ РАЗГОВОР СА НАРОДОМ ДЕБАКЛ: У овој његовој оцени стаје сво његово НЕЗНАЊЕ И ФРУСТРАЦИЈА, председник Србије одржао час политике

Једино се у Србији сматра нормалним да губиш изборе за изборима и да упркос томе сваки пут изнова тражиш да ти грађани дају гласове. Да чврсто верујеш и гласно тврдиш да ништа не ваља: ни изборна правила, ни бирачки спискови, ни твоји коалициони партнери, ни народ који гласа… и да си једино ти добар.

Мислимо, наравно, на Драгана Ђиласа.

Бивало је у Србији и те како смешнијих, и штетнијих политичара од њега, али тешко да је неко имао погрешнију перцепцију својих способности од њега. Што би рекли клинци, „човек је несвестан своје несвести“.

Вишедневни боравак председника Србије Александра Вучића у Подрињу, и спектакуларни осмочасовни разговор у Љубовији са мештанима о свему што их мучи, па и о страховима од рудника литијума, Драган Ђилас је назвао „дебаклом“!

За бело је рекао да је црно, за дан да је ноћ!

Ако неко зна шта су дебакли, онда је то Драган Ђилас

Ако неко у савременој Србији зна шта су истински дебакли, онда је то Драган Ђилас, али шта може? Високо било лисици грожђе, па казала да је кисело… После толико година бављења политиком и „предвођења опозиције“, Драган Ђилас нема присталица у броју довољном за осмочасовни разговор, а о другоме да и не говоримо.

У оних неколико реченица Ђиласове оцене Вучићевог боравка међу људима у Подрињу, стали су сво његово незнање, немоћ и фрустрација – чак и урнебесна замерка коју је прво изнео економски аналитичар Милан Ћулибрк да "Вучић не уме да пече палачинке"!

Ђилас се, чак, овог пута отворено препоручио Рио Тинту за човека који би „успешније од Вучића“ водио кампању за литијум у Србији: „Не знам само ко превари Стаусхолма да је добро да промотер 'Рио Тинта' буде Александар Вучић јер му људи верују и гласају за њега“, коментарисао је „првак опозиције“ и извођач политичких радова газде Шолака.

За Драгана Ђиласа литијум – и политика уопште – ствар су „промоције“, кампање… Празне пароле на митинзима, интервју без правих питања у Шолаковим медијима, политички програми без идеја, потуљена тужакања европским бирократама и периодичне акције манипулисања осећањима грађана – то је политика опозиције.

Зато је боравак Вучића у Подрињу јавни час умећа реалног бављења политиком. Детектујеш проблем (страх грађана од литијума), одмах одговориш (преместио је председничку канцеларију за неколико дана у Лозницу), предузмеш праве мере (довео првог човека Рио Тинта) и на прави начин проблем решиш (детаљном и конкретном аргументацијом покажеш шта је истина и тако одагнаш страх).

Колико је овај Вучићев потез био делотворан, најбоље показују управо реакције политичара који се (неоправдано) сматрају по калибру њему равним опонентима.

Попут сеоских ђилкоша који се у одсуству "главног баје" јуначе и један другом говоре шта ће све „баји“ рећи и урадити кад га први пут сретну, а кад се то деси сете се да треба тетки да однесу лек, Понош и Ђилас нису хтели да иду ни у Лозницу ни у Љубовију и пред народом Вучићу кажу шта имају ни о литијуму, ни о његовој политици уопште јер, забога, зграда дома културе није њихов ниво, они разговарају само у здању Народне скупштине, у које улазе преко црвеног тепиха! А Ђилас је додао да је разовор са народом „циркус“!

Несвесни сопствене несвести

Зато на изборима и пролази тако како пролази – јер му гласове дају само „интелектуалци“ из кафића из београдског круга двојке.

У некој другој земљи, овакво ниподаштавање народа представљало би политички харакири, али код нас, рекосмо, политика се не игра на испадање…

А онај Златко Кокановић, организатор протеста протов литијума, изјавио је да „са Вучићем нема шта да прича“! Човек последњих месеци не пропушта прилику да помене председника Србије, а кад му се пружи прилика да се сретну очи у очи – просто је побегао.

Али, сви они, несвесни сопствене несвести, пропустили су да примете веома важну ствар, чињеницу која је у корену њиховог неуспеха… Хорски су, омаловажавајући разговор председника Србије и грађана, истицали да су се људи интересовали за градњу путева до својих кућа, водовода, школа, домова здравља… а да је литијум био „само једна од тема“.

То је медицински феномен – некакав прекид везе којом никако да им из доњег дела леђа допутује у главу сазнање да људе занима оно од чега живе – где ће им и како деца у школу, и шта ће кад школе заврше, и да је просто немогуће на дужи рок наметнути им исконструисан и у лабораторији нечије обавештајне службе смућкан лажни проблем и представити га као судбински.

Свуда у свету ствар је проста: политика треба да се бави реалним проблемима грађана. Једино српска опозиција предвођена Драганом Ђиласом, тим нашим Џоом Бајденом, мисли и ради другачије.

Србија Данас/Курир