Запаљена најстарија гимназија у Србији: Школа у чијим су клупама седели Живојин Мишић, Радомир Путник, Ђура Јакшић и други великани

Рано јутрос запаљена је крагујевачка гимназија.

Ово је најстарија гимназија у Србији, а основана је 1833. године.

Хатишерифом из 1830. године, Србима је дозвољено да сами установљавају школе, болнице, штампарије и пошту. Исте године, на настојање Вука С. Караџића и Димитрија Исаиловића у Београду почиње са радом Виша школа, коју су, две године, похађали и кнежеви синови Милан и Михаило. Када се Димитрије Исаиловић, 1833. године са типографије преселио у Крагујевац, кнез је наредио да и ђаци крену за наставником.

Тако је Велика школа у престоници Србије почела са радом у новембру 1833. године, са 34 студента и једним професором. Две године касније, 1835. године, школа је званично названа Гимназија. У то време имала је четири разреда и четири професора, а у школској 1838/1839 години добија и пети разред. Школа је у почетку била устројена по „Устави народни школа у Књажества Сербије“, одобреном и потврђеном од кнеза Милоша Обреновића. Био је то први школски закон у Србији, на основу кога су касније отваране и Гимназије у другим местима. 

Крагујевачка гимназија представља клицу образовног система у Србији. У овој школи је у току њене дуге традиције стицао знање велики број познатих људи у науци и уметности. Велики број политичара, државника и војсковођа су били ђаци или професори Прве крагујевачке гимназије. Међу њима су војвода Радомир Путник, песник и сликар Ђура Јакшић, сатирични приповедач Радоје Домановић, социјалистички теоретичар и политичар Светозар Марковић, војвода Живојин Мишић, песник Божидар Шујица и многи други.

Школа је 11. децембра 2008. одлуком Владе Републике Србије проглашена за школу од посебног националног значаја.